Pomozimo deci da postanu zdravi i srećni ljudi , i da nikad, nikad ne upoznaju drogu.
Kao što ste im pomogli da prave prve korake, budite uz njih i dalje da bi naučili koračati u ispravnom smeru. Period puberteta predstavlja osetljiv period u fizičkom i psihičkom razvoju deteta.Fizičke promene zbunjuju i često plaše mladu osobu, dok na psihičkom planu dolazi do porasta samosvesnosti koja se ogleda u traženju priznanja samostalnosti,uvažavanja stavova i zahteva. Gotovo sve što deca vole i za šta pokazuju posebna zanimanja određeno je mišljenje grupe kojoj pripadaju, tako je saznanje o sebi kod dece u ovom uzrastu često vezano za mišljenje vršnjaka o njima , posebno onih koji su lideri i koji se po popularnosti ističu u grupi. Roditelji najbolje zaštitne mehanizme za dobrobit i napredak svoje dece treba da grade na snažnom i ljubavlju ispunjenom odnosu sa svojom decom, učenjem dece o pravim vrednostima i razlikovanju ispravnog od pogrešnog, pažljivim slušanjem onog o čemu njegova deca govore, uspostavljanjem i snaženjem pravila ponašanja unutar porodice, poznavanjem činjenica o svemu što može ugroziti zdravlje njegove dece , uključujući i činjenice o drogama. Narkomanija je stanje povremenog ili stalnog trovanja prouzrokovano ponovnim unošenjem droge .
Njene karakterietike su :
– neodoljiva želje da se nastavi uzimanje droge i da se nabavi po svaku cenu
– tendencija da se poveća doza
– stvaranje psihičke i fizičke zavisnosti
VRSTE DROGE I NJENA DEJSTVA
Marihuna i hašiš („trava“, „haš“) izazivaju duševno i telesno opuštanje, ali i menja raspoloženja. Spoljašnji znakovi su crvenilo očiju, raširene zenice, nekoordiniranost pokreta, nezainteresovanost, povremene mučnine. Dugotrajno korišćenje vodi trajnim telesnim i psihičkim oštećenjima.
Sa upotrebom marihuane i ostalih droga počinje se u srednjoj školi i ranim dvadesetim, a u kasnijim godinama stanje se pogoršava. Vreme počinjanja konzumiranja marihuane i ostalih droga, u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Zabeležen je i porast sve mlađih i mlađih adolescenta, dece od 12, 13 ili 14 godina, koji zloupotrebljavaju ili su već zavisni od droga, pre svega od marihuane. Radoznalost i želja da se uklope u odredjenu grupu su najčešćci razlozi. Naravno mladi koji puše cigarete i/ili piju alkohol su u većem riziku da počnu uzimati marihuanu. Takođe, istraživanja su pokazala da postoji veća šansa da dete počne da uzima drogu ukoliko neko od članova porodice pije alkohol i uzima tablete. Neki mladi koji uzimaju droge se ne slažu sa roditeljima. Neki imaju prijatelje koji koriste droge i koji ih nagovaraju da počnu. Svi faktori okoline koji okružuju dete – kuća, škola, – utiču na to da li će dete probati droge. Deca koja duže uzimaju marihuanu mogu postati zavisna i to biva osnovni razlog zbog kojeg oni nastavljaju uzimanje droge.Istraživanja su pokazala i to da su deca i mladi (oba pola), koji su psihički i seksualno zlostavljani, izloženi većem riziku nego drugi, da počnu da uzimaju marihuanu i druge droge, i to u mlađem uzrastu.
Marihuana je zelenkasto – smeđa mešavina od sušenog lišća i cvetova biljke canabis, sličnoj duvanu. Obično se puši u obliku cigareta –Džoint. Neposredni efekti najintenzivniji su tokom prvog sata po uzimanju, mada mogu trajati 3 do 5 časova. Nastupa kratkotrajna euforija, osećaj opuštenosti, razgovorljivost i bezrazložan smeh. Dugotrajni efekti: Usporenost nezainteresovanost, nemotivisanost slabije pamćenje novijih događaja, slabljenje sposobnosti učenja, dobijanje na težini. Kao komplikacije mogu da se jave hronične respiratorne bolesti, sterilitet, psihijatrijski poremećaji. Razvija toleranciju i oba vida zavisnosti. Tragovi marihuane u urinu mogu da se nađu u telu osobe koja je popušila makar jednu cigaretu , čak sedam dana nakon toga.
– Ekstazi – droga disko klubova i kafića , dolazi u obliku tableta raznih boja i crteža na njima ( jabuka, ptica, zec ). Popularna je jer efekat nastupa za 15 – 20 minuta. Deluje kao stimulans. Tablete se gutaju ili se otapaju u piću.
– Kokain („koka“, „koks“) stimuliše nervni sistem, pojačava osećajnost , ponekad dovodi i do halucinacija. Primećuju se raširene zenice, drhtavica, haluciniranje, nesanica. Kao posledice dugog konzumiranja kokaina javljaju se oštećenja sluznice nosa (ako se droga ušmrkava), svrab, pojava otvorenih rana.
– Opijati (opijum, morfijum, heroin, metadon,) smanjuju telesnu i duševnu bol, izazivaju privremenu euforiju. Spoljašnji simptomi su mršavljenje, promena raspoloženja, znojenje, nejasan govor, bolne oči, bledilo. Primećuje se se gubitak apetita, neishranjenost, osetljivost na infekcije. Prevelika doza izaziva smrt!
– Halucinogene droge (LSD) deluju nepredvidivo. Izazivaju halucinacije koje mogu biti prijatne i zastrašujuće. Vidljivi znakovi su raširene zenice, znojenje, drhtanje, promene ponašanja, groznica. Uzimanje LSD za posledicu može imati neodgovorno ponašanje. Iako „sporije“ izazivaju zavisnost, jedna jedina doza može izazvati dugotrajan psihički poremećaj.
– Pare lepka ili sredstava za čišćenje izazivaju halucinacije, vrtoglavice, euforiju, ponekad i nesvesticu. Simptomi su smetenost, širenje zenica, zajapureno lice. Takve supstance mogu izazvati opasna oštećenja mozga, jetre i bubrega. Postoji opasnost i od gušenja pa i smrti.
– Alkohol kao legalna droga – posledice po organizam su raznolike i obuhvataju ceo organizam.
Narkomanom se lako postaje, ali se teško prestaje biti.
Zdravih narkomana nema.
Faktori koji dovode mlade u opasnost od zloupotrebe alkohola i droge
Faktori sredine:
1. Ekonomsko/socijalno siromaštvo
Deca iz socijalno ugroženih porodica – koje su socijalno izolovane, u lošim životnim uslovima, čji roditelji su nezaposleni ili imaju zanimanje koje se malo ceni – u većoj su opasnosnosti od delikventnog ponašanja i zloupotrebe alkohola i droge.
2. Loše susedstvo i slaba organizacija društva
Susedstvo sa visokom stopom kriminala i prolaznim stanovnicima ne pruža osećaj pripadnosti i stabilne veze koje postoje u dobro organizovanim lokalnim zajednicama.
3. Prelazni periodi i selidbe
Prelazni periodi, kao što je prelazak iz nižih u više razrede ili iz osnovne u srednju školu, povezani su kao i česte selidbe sa povećanim rizikom od zloupotrebe alkohola i ostalih droga.
4. Zakoni i društvene norme koji favorizuju upotrebu alkohola i droga
Zakoni o drogama i alkoholu u zakonskom sistemu, u školskoj politici i na radnim mestima u vezi su sa stopama korišćenja ovih supstanci u tim sredinama.
5. Pristupačcnost alkohola i droga
Pristupačnost alkohola i droga je u neposrednoj vezi sa njihovom zloupotrebom. U školskom okruženju (dvorište, prodavnice i kafići u blizini) gde su droge pristupačnije veća je i mogućnost zloupotrebe.
Individualni faktori rizika:
1. Alkoholizam u porodičnoj istoriji
Deca koja su rođena i odgajana u porodicama gde je bilo alkoholizma pod većim su rizikom da i sam a postanu alkoholičari ili korisnici droga. Pretpostavlja se da su važne i genetska i komponenta okruženja. Na primer, istraživanja su pokazala da dečaci koji su rođeni u porodicama alkoholičara čak i kada su naknadno usvojeni od strane druge porodice – dva do četiri puta češće postaju alkoholičari od dečaka koji su rođeni u porodicama u kojima nema alkoholičara.
2. Loše i nedosledno porodično vaspitanje
U porodicama u kojima roditelji nemaju jasan stav o tome sta očekuju od svoje dece, ne prate njihov razvoj, gde se disciplina sprovodi previše grubo i nedosledno, deca su u većem riziku od pojave delikventnog ponašanja i zloupotrebe alkohola i droga.
3. Asocijalno ponašanje i hiperaktivnost
Istraživanja su pokazala da deca koja u ranom detinjstvu ispoljavaju agresivnost kombinovanu sa hiperaktivnošću, u adolescenciji češće imaju problema sa zloupotrebom alkohola i droga.
4. Korišćenje droga i alkohola od strane roditelja i njihov pozitivan odnos prema alkoholu
U porodicama gde roditelji koriste drogu ili su alkoholičari, verovatnije je da će i deca koristiti ove supstance u adolescenciji. Što je više takvih primera u porodici rizik je veći.
5. Neuspesi u školi
Neuspeh u višim razredima povećava rizik od zloupotrebe, a za niže razrede socijalno prilagoćavanje važnije je od uspeha u školi.
6. Nizak stepen osećaja pripadnosti školi
Mladi koji ne vole školu, ne prihvataju školske obaveze i nemaju sklonost ka obrazovanju imaju veći rizik od zloupotrebe droga i alkohola.
7. Izolacija i buntovništvo
Deca koja se osećaju izolovano i „drugačija“ od ostalih često imaju buntovnički stav, sto povećava rizik od zloupotrebe.
8. Druženje sa vršnjacima koji koriste drogu i alkohol
Ovo je jedan od osnovnih uzroka za korišćenje droga u adolescenciji, bez obzira na ostale faktore.
9. Stavovi koji. promovišu upotrebu droge i alkohola
Kada veruju da im alkohol ne može nauditi, kada ga povezuju sa dobro provedenim vremenom, deca su u većoj opasnosti od upotrebe alkohola i droga.
10. Rano prvo korišćenje alkohola i droga
Probanje alkohola u ranim godinama povećava rizik od stvaranja zavisnosti. Mladi koji počinju da piju pre 15-te godine dva puta češće imaju problema sa pićem od onih koji to učine posle 19-te godine.
Istraživanja su pokazala da prisutnost većeg broja rizičnih faktora povećava rizik od korišćenja alkohola i droga. Kada postoje dva rizična faktora, verovatnoća pojave alkoholizma je 4 puta veća, a kad postoje četiri takva faktora, verovatnoća je 10 puta veća.
Protektivni faktori
Pored faktora rizika, postoje i činioci koji deluju protektivno. Primećeno je da neke osobe, i pored prisutnih rizikofaktora u svom okruženju ne koriste droge, jer poseduju određene osobine (protektivne faktore). Istraživanja pokazuju da su neke od njih:
1. Smisao za humor.
2. Unutrašnja sposobnost kontrole – dete ima cilj u budućnosti.
3. Značajan odnos sa najmanje jednom odraslom osobom. Ovde može od ogromnog uticaja da bude detetov nastavnik.
4. Povezivanje – oni koji rado žive u skladu sa društvenim, školskim ili porodičnim standardima imaju:
– privrženost i bliskost
– posvećenost i investiranje u društvenu jedinicu
– verovanja i vrednosti koja deli sa društvenom jedinicom ( porodicom, školom )
– uslovi koji unapređuju povezivanje:
– mogućnost za aktivno uključenje u socijalnu jedinicu
– uspeh u neophodnim vestinama
5. Društvene norme koje deluju protektivno formiraju se u:
– porodici
– školi
– zajednici
SIMPTOMI KOJI UPOZORAVAJU NA ZLOUPOTREBU SREDSTAVA ZAVISNOSTI
RODITELJSKOM OKU NE SMEJU PROMAĆI
· Zapuštena higijena ( lična i kućna )
· Doživljaj sebe kao manje vrednog
· Slabe ocene u školi i česti izostanci u školi
· Nedostatak koncentracije i gubitak interesovanja za prave vrednosti
· Nastupi nasilnosti kod kuće
· Učestala upotreba kapi za oči
· Neočekivan gubitak na težini
· Nakit koji podseća na droge
· Nejasan govor i otežan hod
· Bežanje od kuće
· Ožiljci na koži
· Agresivnost prema članovima porodice
· Dah na hemikalije
· Staklasti pogled
· Crvenilo očiju
· Nestanak vrednih stvari iz kuće
· Posedovanje neočekivanih vrednih stvari
· Krađa/posuđivanje novca
· Promena društva prijatelja
· Depresivnost , udaljavanje i apatija
· Poremećaj ritma spavanja ( noću nesanice a danju spavanje )
· Nedostatak brige za budućnost
· Nepoštivanje roditelja
· Lažljivost/nepoštenje
· Podlo ponašanje i preziranje posledica
· Gubitak interesa za zdrave aktivnosti
· Uvredljiv govor
· Manipulativnost/ orjentisanost samo na sebe
· Manjak motivacije i besposličarenje
· Posedovanje pribora koji je vezan za upotrebu droge ( lepak , praškovi, tablete , špric )
POSLEDICE ZLOUPOTREBE DROGA – DETALJNIJE
a. TELESNA OŠTEĆENJA-ozbiljna komplikacija zloupotrebe droga i čest uzrok smrti je infektivni endokardit, zatim srčane aritmije koje često nastaju u slučaju prekoračenja doze . Među plućnim oboljenjima pojavljuju se upala pluća, plućni edem, apsces, embolija i tuberkuloza. Zatim komplikacije digestivnog trakta, neurološka, mišično-koštana i kožna oboljenja kao i oboljenja krvi.
b. MENTALNI POREMEĆAJI I KARAKTERNE PROMENE-mnogi psihički problemi nastaju nakon hronične zloupotrebe droga, kao i u slučaju prekoračenja doze, zamene jedne droge drugom, ili nakon određenog perioda apstinencije.To su stanja anksioznosti, straha i panike, zatim apatičnost ili iracionalna euforija, promena raspoloženja. Neke droge (LSD, kokain ) izazivaju psihotične reakcije i psihoze. U početnoj fazi drogiranja asocijalnost se manifestuje socijalnom izolacijom narkomana, koji na simboličan način demonstrira ignorisanje društvenih vrednosti. U drugoj fazi narkoman se nalazi u stanju sa pozitivnim socijalnim normama i vrednostima, pokazuje afinitet za grupe.
c. DEVIJANTNO PONAŠANJE KAO POSLEDICA-brojna su i česta devijantna ponašanja povezana sa zloupotrebom droga. Ona se kreću od prosjačenja po ulicama, krađa, obijanja apoteka pa i krvnih delikata. Devijantna ponašanja narkomana su utoliko opasnija, jer su nepredvidljiva, impulsivna i brutalna. Najprije dolazi do poremećaja ponašanja adolescenata u školi ili nekom drugom socijalnom prostoru. Pre nego što pređu na kriminalno, adolescenti se orijentišu na parazitarne oblike ponašanja: prosjačenje, prostitucija, obmanjivanje roditelja i rodbine da se izvuče novac, zatim prodaja vlastitih stvari i dragocenosti.
d. KRIMINALITET KAO POSLEDICA DROGIRANJA-može se podeliti na direktni i indirektni kriminalitet. Direktni se manifestuje raznim oblicima asocijalnog ponašanja da bi se došlo do droge, dok u slučajevima indirektnog kriminaliteta zavisnik socijalno nedozvoljenim načinima pokušava doći do sredstava pomoću kojih bi kupio drogu.
ZAŠTITITE SVOJE DETE OD DROGE
¨ Prva stvar koju treba da učinite da biste bili koristan instruktor i savetnik svog deteta je da steknete neophodna znanja o drogama.
¨ Kada prikupite potrebne edukativne materijale pročitajte ih zajedno sa suprugom – poruka koja će biti preneta deci biće daleko efektivnija ako roditelji raspolažu istim činjenicama.
¨ Tek jedna trećina dece informiše se o drogama od roditelja, a gotovo dve trećine stiču znanja od svojih prijatelja. Neki roditelji ne uspevaju da nauče svoju decu o drogama zato što zanemaruju problem smatrajući da «ima i važnijih stvari!», a drugi zato što se plaše da će razgovor o drogama podstaći decu na eksperimentisanje.
¨ Razgovarajte sa svojom decom u svakoj situaciji koja to omogućava – dok gledate TV ili slušate radio, dok čitate, u kolima, za stolom dok obedujete. Ne zatrpavajte decu sa mnogo informacija odjednom. Ako imate decu različitog uzrasta, učite ih individualno: prilagodite nivo informacija njihovom uzrastu.
¨ Koristite ilustracije iz knjiga da biste pokazali deci kako izgledaju različite droge, tako da vas lakše razumeju.
¨ Ako vaše dete uzima drogu da bi se oslobodilo nervoze, treba da zna da je olakšanje samo privremeno. Nervoza se vraća kada prođe dejstvo droge, a kontinuirana upotreba droge dovodi do razvoja drugih problema koji ga mogu učiniti još nesrećnijim.
¨ Koristite modele – primere onih koji su već koristili drogu (javne ličnosti – muzičari, sportisti i drugi) koji su priznali da su bili zavisni i da im je droga uništila život.
¨ Dobar prilaz može biti da deci postavljate pitanja, a ne da ih zatrpavate gotovim činjenicama. Na primer, ako inicirate priču o drogama, a vaše dete kaže: «Ne treba, znam sve o tome», možete reagovati kontra pitanjem: «Zaista? Ispričaj mi!» Takva diskusija može biti obostrano korisna.
¨ Informišite decu sa kakvim se zakonskim posledica suočavaju oni koji koriste drogu.