Помозимо деци да постану здрави и срећни људи , и да никад, никад не упознају дрогу.
Као што сте им помогли да праве прве кораке, будите уз њих и даље да би научили корачати у исправном смеру. Период пубертета представља осетљив период у физичком и психичком развоју детета.Физичке промене збуњују и често плаше младу особу, док на психичком плану долази до пораста самосвесности која се огледа у тражењу признања самосталности,уважавања ставова и захтева. Готово све што деца воле и за шта показују посебна занимања одређено је мишљење групе којој припадају, тако је сазнање о себи код деце у овом узрасту често везано за мишљење вршњака о њима , посебно оних који су лидери и који се по популарности истичу у групи. Родитељи најбоље заштитне механизме за добробит и напредак своје деце треба да граде на снажном и љубављу испуњеном односу са својом децом, учењем деце о правим вредностима и разликовању исправног од погрешног, пажљивим слушањем оног о чему његова деца говоре, успостављањем и снажењем правила понашања унутар породице, познавањем чињеница о свему што може угрозити здравље његове деце , укључујући и чињенице о дрогама. Наркоманија је стање повременог или сталног тровања проузроковано поновним уношењем дроге .
Њене карактериетике су :
– неодољива жеље да се настави узимање дроге и да се набави по сваку цену
– тенденција да се повећа доза
– стварање психичке и физичке зависности
ВРСТЕ ДРОГЕ И ЊЕНА ДЕЈСТВА
Марихуна и хашиш („трава“, „хаш“) изазивају душевно и телесно опуштање, али и мења расположења. Спољашњи знакови су црвенило очију, раширене зенице, некоординираност покрета, незаинтересованост, повремене мучнине. Дуготрајно коришћење води трајним телесним и психичким оштећењима.
Са употребом марихуане и осталих дрога почиње се у средњој школи и раним двадесетим, а у каснијим годинама стање се погоршава. Време почињања конзумирања марихуане и осталих дрога, у просеку се померило на око 15 година. Забележен је и пораст све млађих и млађих адолесцента, деце од 12, 13 или 14 година, који злоупотребљавају или су већ зависни од дрога, пре свега од марихуане. Радозналост и жеља да се уклопе у одредјену групу су најчешћци разлози. Наравно млади који пуше цигарете и/или пију алкохол су у већем ризику да почну узимати марихуану. Такође, истраживања су показала да постоји већа шанса да дете почне да узима дрогу уколико неко од чланова породице пије алкохол и узима таблете. Неки млади који узимају дроге се не слажу са родитељима. Неки имају пријатеље који користе дроге и који их наговарају да почну. Сви фактори околине који окружују дете – кућа, школа, – утичу на то да ли ће дете пробати дроге. Деца која дуже узимају марихуану могу постати зависна и то бива основни разлог због којег они настављају узимање дроге.Истраживања су показала и то да су деца и млади (оба пола), који су психички и сексуално злостављани, изложени већем ризику него други, да почну да узимају марихуану и друге дроге, и то у млађем узрасту.
Марихуана је зеленкасто – смеђа мешавина од сушеног лишћа и цветова биљке цанабис, сличној дувану. Обично се пуши у облику цигарета –Џоинт. Непосредни ефекти најинтензивнији су током првог сата по узимању, мада могу трајати 3 до 5 часова. Наступа краткотрајна еуфорија, осећај опуштености, разговорљивост и безразложан смех. Дуготрајни ефекти: Успореност незаинтересованост, немотивисаност слабије памћење новијих догађаја, слабљење способности учења, добијање на тежини. Као компликације могу да се јаве хроничне респираторне болести, стерилитет, психијатријски поремећаји. Развија толеранцију и оба вида зависности. Трагови марихуане у урину могу да се нађу у телу особе која је попушила макар једну цигарету , чак седам дана након тога.
– Екстази – дрога диско клубова и кафића , долази у облику таблета разних боја и цртежа на њима ( јабука, птица, зец ). Популарна је јер ефекат наступа за 15 – 20 минута. Делује као стимуланс. Таблете се гутају или се отапају у пићу.
– Кокаин („кока“, „кокс“) стимулише нервни систем, појачава осећајност , понекад доводи и до халуцинација. Примећују се раширене зенице, дрхтавица, халуцинирање, несаница. Као последице дугог конзумирања кокаина јављају се оштећења слузнице носа (ако се дрога ушмркава), свраб, појава отворених рана.
– Опијати (опијум, морфијум, хероин, метадон,) смањују телесну и душевну бол, изазивају привремену еуфорију. Спољашњи симптоми су мршављење, промена расположења, знојење, нејасан говор, болне очи, бледило. Примећује се се губитак апетита, неисхрањеност, осетљивост на инфекције. Превелика доза изазива смрт!
– Халуциногене дроге (ЛСД) делују непредвидиво. Изазивају халуцинације које могу бити пријатне и застрашујуће. Видљиви знакови су раширене зенице, знојење, дрхтање, промене понашања, грозница. Узимање ЛСД за последицу може имати неодговорно понашање. Иако „спорије“ изазивају зависност, једна једина доза може изазвати дуготрајан психички поремећај.
– Паре лепка или средстава за чишћење изазивају халуцинације, вртоглавице, еуфорију, понекад и несвестицу. Симптоми су сметеност, ширење зеница, зајапурено лице. Такве супстанце могу изазвати опасна оштећења мозга, јетре и бубрега. Постоји опасност и од гушења па и смрти.
– Алкохол као легална дрога – последице по организам су разнолике и обухватају цео организам.
Наркоманом се лако постаје, али се тешко престаје бити.
Здравих наркомана нема.
Фактори који доводе младе у опасност од злоупотребе алкохола и дроге
Фактори средине:
1. Економско/социјално сиромаштво
Деца из социјално угрожених породица – које су социјално изоловане, у лошим животним условима, чји родитељи су незапослени или имају занимање које се мало цени – у већој су опасносности од деликвентног понашања и злоупотребе алкохола и дроге.
2. Лоше суседство и слаба организација друштва
Суседство са високом стопом криминала и пролазним становницима не пружа осећај припадности и стабилне везе које постоје у добро организованим локалним заједницама.
3. Прелазни периоди и селидбе
Прелазни периоди, као што је прелазак из нижих у више разреде или из основне у средњу школу, повезани су као и честе селидбе са повећаним ризиком од злоупотребе алкохола и осталих дрога.
4. Закони и друштвене норме који фаворизују употребу алкохола и дрога
Закони о дрогама и алкохолу у законском систему, у школској политици и на радним местима у вези су са стопама коришћења ових супстанци у тим срединама.
5. Приступачцност алкохола и дрога
Приступачност алкохола и дрога је у непосредној вези са њиховом злоупотребом. У школском окружењу (двориште, продавнице и кафићи у близини) где су дроге приступачније већа је и могућност злоупотребе.
Индивидуални фактори ризика:
1. Алкохолизам у породичној историји
Деца која су рођена и одгајана у породицама где је било алкохолизма под већим су ризиком да и сам а постану алкохоличари или корисници дрога. Претпоставља се да су важне и генетска и компонента окружења. На пример, истраживања су показала да дечаци који су рођени у породицама алкохоличара чак и када су накнадно усвојени од стране друге породице – два до четири пута чешће постају алкохоличари од дечака који су рођени у породицама у којима нема алкохоличара.
2. Лоше и недоследно породично васпитање
У породицама у којима родитељи немају јасан став о томе ста очекују од своје деце, не прате њихов развој, где се дисциплина спроводи превише грубо и недоследно, деца су у већем ризику од појаве деликвентног понашања и злоупотребе алкохола и дрога.
3. Асоцијално понашање и хиперактивност
Истраживања су показала да деца која у раном детињству испољавају агресивност комбиновану са хиперактивношћу, у адолесценцији чешће имају проблема са злоупотребом алкохола и дрога.
4. Коришћење дрога и алкохола од стране родитеља и њихов позитиван однос према алкохолу
У породицама где родитељи користе дрогу или су алкохоличари, вероватније је да ће и деца користити ове супстанце у адолесценцији. Што је више таквих примера у породици ризик је већи.
5. Неуспеси у школи
Неуспех у вишим разредима повећава ризик од злоупотребе, а за ниже разреде социјално прилагоћавање важније је од успеха у школи.
6. Низак степен осећаја припадности школи
Млади који не воле школу, не прихватају школске обавезе и немају склоност ка образовању имају већи ризик од злоупотребе дрога и алкохола.
7. Изолација и бунтовништво
Деца која се осећају изоловано и „другачија“ од осталих често имају бунтовнички став, сто повећава ризик од злоупотребе.
8. Дружење са вршњацима који користе дрогу и алкохол
Ово је један од основних узрока за коришћење дрога у адолесценцији, без обзира на остале факторе.
9. Ставови који. промовишу употребу дроге и алкохола
Када верују да им алкохол не може наудити, када га повезују са добро проведеним временом, деца су у већој опасности од употребе алкохола и дрога.
10. Рано прво коришћење алкохола и дрога
Пробање алкохола у раним годинама повећава ризик од стварања зависности. Млади који почињу да пију пре 15-те године два пута чешће имају проблема са пићем од оних који то учине после 19-те године.
Истраживања су показала да присутност већег броја ризичних фактора повећава ризик од коришћења алкохола и дрога. Када постоје два ризична фактора, вероватноћа појаве алкохолизма је 4 пута већа, а кад постоје четири таква фактора, вероватноћа је 10 пута већа.
Протективни фактори
Поред фактора ризика, постоје и чиниоци који делују протективно. Примећено је да неке особе, и поред присутних ризикофактора у свом окружењу не користе дроге, јер поседују одређене особине (протективне факторе). Истраживања показују да су неке од њих:
1. Смисао за хумор.
2. Унутрашња способност контроле – дете има циљ у будућности.
3. Значајан однос са најмање једном одраслом особом. Овде може од огромног утицаја да буде дететов наставник.
4. Повезивање – они који радо живе у складу са друштвеним, школским или породичним стандардима имају:
– приврженост и блискост
– посвећеност и инвестирање у друштвену јединицу
– веровања и вредности која дели са друштвеном јединицом ( породицом, школом )
– услови који унапређују повезивање:
– могућност за активно укључење у социјалну јединицу
– успех у неопходним вестинама
5. Друштвене норме које делују протективно формирају се у:
– породици
– школи
– заједници
СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА ЗЛОУПОТРЕБУ СРЕДСТАВА ЗАВИСНОСТИ
РОДИТЕЉСКОМ ОКУ НЕ СМЕЈУ ПРОМАЋИ
· Запуштена хигијена ( лична и кућна )
· Доживљај себе као мање вредног
· Слабе оцене у школи и чести изостанци у школи
· Недостатак концентрације и губитак интересовања за праве вредности
· Наступи насилности код куће
· Учестала употреба капи за очи
· Неочекиван губитак на тежини
· Накит који подсећа на дроге
· Нејасан говор и отежан ход
· Бежање од куће
· Ожиљци на кожи
· Агресивност према члановима породице
· Дах на хемикалије
· Стакласти поглед
· Црвенило очију
· Нестанак вредних ствари из куће
· Поседовање неочекиваних вредних ствари
· Крађа/посуђивање новца
· Промена друштва пријатеља
· Депресивност , удаљавање и апатија
· Поремећај ритма спавања ( ноћу несанице а дању спавање )
· Недостатак бриге за будућност
· Непоштивање родитеља
· Лажљивост/непоштење
· Подло понашање и презирање последица
· Губитак интереса за здраве активности
· Увредљив говор
· Манипулативност/ орјентисаност само на себе
· Мањак мотивације и беспосличарење
· Поседовање прибора који је везан за употребу дроге ( лепак , прашкови, таблете , шприц )
ПОСЛЕДИЦЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ДРОГА – ДЕТАЉНИЈЕ
а. ТЕЛЕСНА ОШТЕЋЕЊА-озбиљна компликација злоупотребе дрога и чест узрок смрти је инфективни ендокардит, затим срчане аритмије које често настају у случају прекорачења дозе . Међу плућним обољењима појављују се упала плућа, плућни едем, апсцес, емболија и туберкулоза. Затим компликације дигестивног тракта, неуролошка, мишично-коштана и кожна обољења као и обољења крви.
б. МЕНТАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈИ И КАРАКТЕРНЕ ПРОМЕНЕ-многи психички проблеми настају након хроничне злоупотребе дрога, као и у случају прекорачења дозе, замене једне дроге другом, или након одређеног периода апстиненције.То су стања анксиозности, страха и панике, затим апатичност или ирационална еуфорија, промена расположења. Неке дроге (ЛСД, кокаин ) изазивају психотичне реакције и психозе. У почетној фази дрогирања асоцијалност се манифестује социјалном изолацијом наркомана, који на симболичан начин демонстрира игнорисање друштвених вредности. У другој фази наркоман се налази у стању са позитивним социјалним нормама и вредностима, показује афинитет за групе.
ц. ДЕВИЈАНТНО ПОНАШАЊЕ КАО ПОСЛЕДИЦА-бројна су и честа девијантна понашања повезана са злоупотребом дрога. Она се крећу од просјачења по улицама, крађа, обијања апотека па и крвних деликата. Девијантна понашања наркомана су утолико опаснија, јер су непредвидљива, импулсивна и брутална. Најприје долази до поремећаја понашања адолесцената у школи или неком другом социјалном простору. Пре него што пређу на криминално, адолесценти се оријентишу на паразитарне облике понашања: просјачење, проституција, обмањивање родитеља и родбине да се извуче новац, затим продаја властитих ствари и драгоцености.
д. КРИМИНАЛИТЕТ КАО ПОСЛЕДИЦА ДРОГИРАЊА-може се поделити на директни и индиректни криминалитет. Директни се манифестује разним облицима асоцијалног понашања да би се дошло до дроге, док у случајевима индиректног криминалитета зависник социјално недозвољеним начинима покушава доћи до средстава помоћу којих би купио дрогу.
ЗАШТИТИТЕ СВОЈЕ ДЕТЕ ОД ДРОГЕ
¨ Прва ствар коју треба да учините да бисте били користан инструктор и саветник свог детета је да стекнете неопходна знања о дрогама.
¨ Када прикупите потребне едукативне материјале прочитајте их заједно са супругом – порука која ће бити пренета деци биће далеко ефективнија ако родитељи располажу истим чињеницама.
¨ Тек једна трећина деце информише се о дрогама од родитеља, а готово две трећине стичу знања од својих пријатеља. Неки родитељи не успевају да науче своју децу о дрогама зато што занемарују проблем сматрајући да «има и важнијих ствари!», а други зато што се плаше да ће разговор о дрогама подстаћи децу на експериментисање.
¨ Разговарајте са својом децом у свакој ситуацији која то омогућава – док гледате ТВ или слушате радио, док читате, у колима, за столом док обедујете. Не затрпавајте децу са много информација одједном. Ако имате децу различитог узраста, учите их индивидуално: прилагодите ниво информација њиховом узрасту.
¨ Користите илустрације из књига да бисте показали деци како изгледају различите дроге, тако да вас лакше разумеју.
¨ Ако ваше дете узима дрогу да би се ослободило нервозе, треба да зна да је олакшање само привремено. Нервоза се враћа када прође дејство дроге, а континуирана употреба дроге доводи до развоја других проблема који га могу учинити још несрећнијим.
¨ Користите моделе – примере оних који су већ користили дрогу (јавне личности – музичари, спортисти и други) који су признали да су били зависни и да им је дрога уништила живот.
¨ Добар прилаз може бити да деци постављате питања, а не да их затрпавате готовим чињеницама. На пример, ако иницирате причу о дрогама, а ваше дете каже: «Не треба, знам све о томе», можете реаговати контра питањем: «Заиста? Испричај ми!» Таква дискусија може бити обострано корисна.
¨ Информишите децу са каквим се законским последица суочавају они који користе дрогу.