2.12 održana je u Novom Sadu Konferencija u organizaciji Kancelarije pokrajinskog ombudsmana na temu : „KA EFIKASNIJOJ ZAŠTITI ŽRTAVA NASILJA NAD ŽENAMA I NASILJA U PORODICI“.

Mreža „Život bez nasilja“okuplja institucije koje se bave nasiljem u porodici i Pokrajinski zaštitnik građana svake godine poziva sve članice i članove Mreže sa ciljem edukacije, podsticanja, unapređivanja rada institucija i lokalnih timova i razmene iskustava.

U radu su učestvovali pored profesora dr Zorana Pavlovića – pokrajinskog ombudsmana, predstavnici Skupštine i Vlade AP Vpjvodine, predstavnik grada Novog Sada i šef odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-A .

Radove su prezentovala eminetna imena sudstva, socijalne zaštite, nevladinih organizacija, policije, Romski ženski centar i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.

Ispred naše ustanove učešće u radu Konferencije uzele su  Marina Maljković – Ranitović psiholog Školskog dispanzera i Nada Lođinović socijalna radnica takođe Školskog dispanzera.

Akcenat je stavljen na kampanje koje će se i dalje sprovoditi i time uticati na svest građana .

Neophodno je da žrtva nasilja treba u svakom trenutku  dobija od institucije kojoj se obrati relevantne informacije o merama zaštite i programu podrške koji joj se može pružiti. Od izuzetnog značaja je preveniranje nasilja, pa između ostalog ne zaboravimo da svaku našu sumnju makar i bila  pogrešna prijavimo nadležnoj instituciji.

Procenu rizika kao promenljivu kategoriju,svakako ne smemo smetnuti s uma jer ako je jedan događaj danas bio visoko rizičan, za nekoliko dana to ne mora biti i obratno, što podrazumeva dugoročno pračenje žena žrtava nasilja pa čak i kada su zasnovali nove porodice, kada je prošlo nekoliko godina od prekida braka ili zajednice nužno ne govore u prilog tome da je prestala kontrola ili moć koju bivši partner vrši ili ima nad drugim partnerom.

Deca kao svedoci nasilja, često su  zanemarena od strane institucija, sa njima je neophodan rad  preko stručnih službi škola, P.U.CSR i drugih institucija .

U četvorogodišnjem radu sa ženama žrtvama nasilja u našoj ustanovi je registrovano 169 žene, s tim da se to sada odvija daleko organizovanije, obzirom da se svaka žena prilikom prijema u Službu Hitne pomoći evidentira u poseban protokol, a sa jednim brojem evidentiranih žena se i dalje aktivno radi.