Обележавање светског дана менталног здравља

На светски дан менталног здравља питала сам се одакле да започнем причу о људима који живе са нама, као наши пријатељи, рођаци, комшије, наше окружење а са неком психијатријском дијагнозом и које често већина људи заобилази са страхом, зазирући од  њих, пуни предрасуда. Ако истакнем да су по учесталости у нашој земљи менталне болести одмах иза кардиоваскуларних то нам као статистички показатељ довољно говори, а шта даље?  Пре 40 година италијански психијатри Франко Базаља и Роналд Ленг зачетници антипсихијатрије и деинституционализације довели су до затварања психијатријских установа и формирања малих заједница психијатријских пацијената, који су ту живели слободно уз одређени надзор стручних лица.

Наша земља је далеко од таквог начина прихвата и  успешније инклузије психијатријских пацијената у заједницу, али заједница каква год била, незаинтересовања мање или више може доста да учини. Леп пример даје „Царитас“ Сремске Митровице који у оквиру својих услуга има и дневни боравак и за пацијенте са менталним сметњама. Скупови којима сам присуствовала показали су да их подржавају и друге земље са којима имају одличну сарадњу попут Немачке, Пољске  и наравно других земаља бивше СФРЈ. Подржимо и придружимо им се и тако ћемо ојачати и постати снага која ће моћи да сада маргинализованим, дискриминисаним пацијентима са менталним сметњама пружи нову наду.

Могуће је  интензивније укључивање службе поливалентне патронаже, социјалних радника и уз договор са надлежним психијатром сваког пацијента понаособ услугом кућних посета таквим пацијентима се ако не редовна помоћ, може пружити макар иницијална подршка да започну да воде рачуна и о неким кућним пословима, за које су раније мислили да их не могу извести, а све у циљу  што дужег боравка изван болнице .

Сарадња са породицом је императив, свесни смо да се врло често стиде својих болесних чланова, чак их и прикривцају, а понеки никад и не стигну до лекара. Проблем особа са менталним сметњама подразумева апсолутно укључивање свих фактора заједнице од локалних власти, здравствене службе, установа социјалне заштите, невладиних и црквених организација које се баве добротворним радом.

 

                                                                                     Нада Лођиновић

                                                                                     социјална радница