Међународни дан борбе против насиља над женама

Подаци показују да су једна од три жене у свету пребијене, присиљене на сексуални однос, 750 милиона жена је ступило у брак пре навршених 18 година, а више од 250 милиона њих је подвргнуто сакаћењу женских гениталија или су доживеле неки други вид злостављања. Насиље над женама је раширено широм света и не познаје државне границе, расу, класу, културу, традицију и религију.

Насилник је најчешће мушкарац из блиског окружења.

Актуелно стање у нашој земљи је без обзира на број донесених закона који штите жене од насиља поражавајуће.

У прва три месеца ове године чак 18 жена је смртно страдало од руке својих брачних или ванбрачних партнера што представља највећи број жртава породичног насиља у последњих 10 година.

Кривични закони не могу да реше нагомилане породичне проблеме, што говори у прилог потреби интензивирања рада на превенцији фаталних исхода.

Партнерском убиству обично претходе епизоде дугогодишњег насиља, не само физичког, већ и психолошког малтретирања, са чиме је често упознато блиско окружење жртве.

Дом здравља Сремска Митровица у оквиру борбе против насиља над женама од 2013. године  чини помаке у смислу евидентирања жена жртава партнерског насиља којима се пружа психосоцијална подршка, основе правне заштите (писање тужби, жалби), помоћ око реализовања мера заштите у сарадњи са изабраним лекарима градских и сеоских амбуланти, као и лекарима других специјалности, а најчешће су то неуропсихијатри.

Присутна је сарадња са основним судом, полицијом и центром за социјални рад.

  1. године евидентирано је 18 жртава, све имају децу.у највећем броју случајева извршиоци су муж или бивши муж.
  2. године евидентирано је 17 жена
  3. године евидентирано је 13 жена
  4. године евидентирано је 13 жена
  5. године евидентирано је 22 жене
  6. године до 20.11. евидентирано је 18 жена.

Међу жртвама се често појављују жене које болују од хроничних болести, психијатријске пацијенткиње. Било је породиља, трудница, инвалидних и ментално недовољно развијених особа.

Остале жртве имају поремећај спавања, хроничне болове, главобоље, присутна је злоупотреба лекова или других психоактивних супстанци.

Деца која су била  сведоци насиља манифестују промене у понашању, пад школског успеха, релације са вршњацима постају конфликтне, често је присутан поремећај исхране, проблеми са сном, страх и напетост.

Ради што ефикаснијег евидентирања жена које су жртве партнерског насиља у Служби хитне медицинске помоћи отворен је регистар у коме лекар који је прегледао жртву уписује њене личне податке.

Дом здравља годишње шаље покрајинском заштитнику грађана – омбудсману који је координатор мреже „живот без насиља“ и окупља све институције које се баве проблемом насиља у породици  упитник са подацима о броју регистрованих жена које су жртве партнерског насиља.

Као пример који треба да мотивише све жене жртве насиља споменућу жену у позним годинама  (80 – так) која је свом изабраном лекару пријавила насиље од стране супруга.

Покажимо  поверење женама које су жртве насиља јер се  показало да је свака трећа жена убијена у 2017. години, насиље претходно пријављивала полицији.

 

Нада Лођиновић,

социјална радница