Међународни дан детета установљен је од стране Генералне скупштине УН 1954. године и слави се 20. новембра са циљем да промовише међусобну инетракцију и разумевање међу децом, као и добробит деце у свету.
Овај дан се обележава и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају.
Дечја права утврђена су Конвенцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине УН 1989. године а коју су ратификовале 193 земље, међу којима и наша.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОНВЕНЦИЈЕ
Право на живот, опстанак и развој
Најбољи интерес детета
Право на партиципацију
Право на недискриминацију
Након Одлуке Владе Републике Србије о доношењу Протокола система здравствене заштите за заштиту деце од злостављања и занемаривања, Дом здравља је интензивирао свој рад на препознавању, пружању помоћи злостављаној и занемариваној деци.
У протекле четири године регистровано је 184 деце предшколског и школског узраста са сумњом на злостављање и занемаривање.
- године је пријављено 33 деце;
- године је пријављено 55 деце;
- године је пријављено 35 деце;
- године је пријављено 36 деце;
- године (до половине октобра) је пријављено 25 деце.
Деци је пружена здравствена услуга и психосоцијална подршка психолога и специјалног педагога Саветовалишта за младе. У рад су по потреби укључиване и друге специјалности, дечији психијатар, Служба поливалентне патронаже …
Присутна је сарадња са МУП–ом, Центром за социјални рад, Основним судом, стручним службама школа на територији општине.
Већи број деце, (осим категорије невакцинисане деце) се прати у редовним временским интервалима кроз теренске посете, контролне прегледе у Саветовалишту за младе, Развојном саветовалишту.
Сви регистровани слућајеви се пријављују Институту за јавно здравље “Милан Јовановић – Батут“ преко програма који је инсталиран 2014. године. Пријава садржи поред општих података, извештај о починиоцима и типу злостављања, укупном броју деце, дијагнозе, број деце по старости, полу, месту злостављања и предузетим мерама .
Уласком у породицу социјалног радника препознају се понекад не тако приметни закови занемаривања и злостављања од емотивно недоступних родитеља, недостатка физичког контакта родитеља са дететом …
Уместо закључка помоћ и подршку пружимо и родитељима који понекад из незнања, притиснути својим здравственим проблемима, лошом социо – економском ситуацијом посустају што као последицу има немар, небригу …., понекад је потребно не тако много да односи родитеља са децом добију нову, здраву форму, јер ДЕЦИ ЈЕ МЕСТО У ПОРОДИЦИ.
Нада Лођиновић,
социјална радница Дома здравља