Praznični dani uvek se povezuju s prepunim stolom ukusne hrane i kolača, zabavama i proslavama i konzumiranjem većih količina alkohola nego što je uobičajeno. Sve to ima za posledicu bolove u želucu, gorušicu i druge probavne smetnje i neminovno gomilanje kilograma. Zato u zimskim danima i oko praznika, posebno treba paziti na ishranu.
U vreme praznika, dokazano je, da zapravo jedemo i kad nismo gladni, jedemo gde god dođemo, sve moramo da probamo, recepti munjevito kruže, od „miksera do miksera“ i naravno kolači, kolači, kolači….. A o pečenju i sarmicama da i ne govorimo !! Probajući sva ta jela, i prilikom pripreme i u gostima, pretvorimo svaki naš dan, od ranog jutra, u nepregledan niz, kompoziciju u kojoj se smenjuju različita jela i pića, najčešće visoko kalorična – šećeri, masnoće, brašno. Međutim, to ne možemo sprečiti i zaista bi bilo radikalno i „okrutno“ savetovati odricanje od prazničnih delikatesa, pribegavanju nekoj od dijeta u danima kad je serviranje velikih količina hrane u domovima ali i svuda, normalna pojava. Kako da sebi pomognemo, a da pri tom poštujemo prazničnu tradiciju i za stolom ne izazivamo posebnu pažnju.Prepun sto uvek nam nudi nešto što možemo izabrati, kalorijski nas ne opterećuje, možemo sebi priuštiti, a da pri tom ostajemo svoji i ne narušavamo atmosferu. Naime, po pravilu svi otprilike znamo kalorijske vrednosti pojedinih namirnica, ili jednostavnije znamo koja „hrana deblja a koja ne“, i pridržavajući se tog pravila i načela, možemo odabrati i kombinovati namirnice i „brojati“ kalorije, onako tiho u sebi. Odlučivši ipak, da je na prvom mestu zdravlje, jer svi znamo posledice prejedanja kao što su bolovi u želucu, osećaj težine, loša probava, kiselina, nadimanje, tromost, osećaj umora – umanjićemo moguću štetu pridržavajući se pravila, kao što su:- ne preskačite doručak, bez obzira što je taj dan kuhinja „u pogonu od jutra do sutra“; – čaša vode na tašte, lagani obrok po izboru (oko 9 sati) i rituali vaše jutarnje kafe i čaja moraju ostati – na taj način smanjićete unos većih količina hrane tj. kalorija!
– uvek imajte pripremljeno voće i povrće – na dohvat ruke. Jabuka neka uvek bude pripremljena. Banana u pripremi ukoliko planiramo rane jutarnje aktivnosti (trčanje na pijacu, gužve u prodavnicama i sl.!) . Obavezno u frižideru neko jelo od svežeg povrća (npr. salata) ili lagano kuvano povrće kao dodatak obroku!!!
– baš ovih dana istrajte u tome da primenjujete pravilo redovnih obroka, pogotovo ako to niste činili tokom godine – doručak, ručak (najbolje bi bilo od 13-15 h), međuobrok (oko 17 h) i večera neka budu obavezni, uz kontrolu količina!!
– koliko god je moguće, ne koristite automobil, već pokušajte da svaki dan hodate (brzo) bar 30 minuta.
– Priuštite sebi omiljenu hranu ali samo 1-2 zalogaja (znamo da jedan kolač ima isti ukus kao 3 ili 5). Odvojite jedan trenutak, sedite, opustite se i uživajte u ukusu i mirisu prilikom žvakanja tog zalogaja. Ako već odlučimo da probamo neke kolače, neka to budu minimalne količine i to do podne ili najkasnije do 17 sati, jer telesnom aktivnošću potrošićemo dodatne kalorije koje smo uzeli u tim namirnicama. Mala količina omiljene hrane omogućiće vam da se osećate srećno, i da nemate osećaj da se nečega lišavate!!
– izbegavajte visoko kalorična, gazirana i zaslađena bezalkoholna pića, jer ona u proseku po čaši (2 dl) sadrže od 100 kcal na više, a sastoje se od „praznih kalorija“ koje nam neće dati energiju, već će otići u – potkožnu mast!
– prilikom pripremanja namirnica uvek dajte prednost zamenama koje će umanjiti kalorijsku vrednost namirnice, npr. kolači na bazi voća, kremovi bez margarina, rogač umesto čokolade, u smese od oraha dodavati i zamene radi smanjenja količina koje su kalorijske, u svemu smanjiti količine šećera, predjela rezati na manje ili vrlo tanke komadiće, sarme praviti manje, uz glavna jela servirati obavezno par vrsta salata, obavezno u frižideru imati neku voćnu salatu, pečenom mesu odstraniti kožicu, odvojiti masnoće, peći na vrlo malim količinama masti ili ulja, hranu servirati u manjim porcijama, više vrsta hrane na stolu itd.
– povećati konzumaciju niskomasnih jogurta, kiselog mleka, surutke jer te su namirnice bogate kalcijumom, a ujedno podstiču metabolizam i razgradnju masnoća, a povoljno deluju na našu crevnu floru.
– izbegavajte da jedete samo zato da jedete i što vam je hrana pri ruci. Probanje hrane neka bude u minimalnim količinama. Zadužite ukućane da Vam u takvim prilikama budu od pomoći !!!
– pijte tečnost, rano ujutru mlaku vodu sa kašičicom meda i malo limuna, a tokom dana običnu vodu, ili neki čaj po vašem ukusu!!

Oprezno s alkoholom !! Vrlo je važno regulisati količinu alkohola. Ne samo da bi sprečili pijanstvo nego i s aspekta unesenih kalorija. Alkohol je pun kalorija i smanjuje kontrolu nad unosom hrane. Alkohol usporava metabolizam što će dovesti do nakupljanja više kalorija nego što ih možete potrošiti. Vaše raspoloženje trebalo bi biti povezano sa vašim karakterom i društvom u kojem se nalazite, a ne količinom unesenog alkohola. Da bi sprečili preteranu konzumaciju alkohola između dva piće možete uzeti čašu mineralne ili obične vode.
Treba izbegavati i gazirana pića i pića s kofeinom jer nadražuju želudac, pogoduju nastanku gorušice, pobuđuju nervni sistem i dovode do nervoze i nesanice.
Vrlo je važno ne dehidrirati. Iako zvuči banalno ponekad u zimskim mesecima izgubimo naviku pijenja dovoljne količine tečnosti što je i dalje važno za naš organizam.

Zaključak:
U ovom mesecu, mesecu odluka, ništa ne smemo odlučivati naprečac. Jer, ako smo cele godine imali nekoliko kilograma više, imaćemo ih i par dana pre Nove godine i Božića.
Zato, uz sve zamke koje nam nude praznici, naša mudrost je u odluci da budemo umereni u svemu – a posebno u jelu i piću!!