Rak bi mogao da postane glavni svetski „ubica“, veći od kardiovaskularnih oboljenja, kaže se u izveštaju Međunarodnog centra za istraživanje raka. Prema predviđanjima naučnika tog odeljenja pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, rak bi 2030. godine mogao da usmrti 17 miliona ljudi u svetu, dok je 2007. godine ta cifra iznosila 7,6 miliona. U alarmantnom izveštaju je navedeno i da se broj slučajeva raka već udvostručio između 1975. i 2000. godine, a da bi mogao ponovo da bude udvostručen i u periodu od 2000. do 2020. godine, a skoro utrostručen do 2030. godine – s godišnje 20 do 26 miliona novih obolelih, odnosno 13 do 17 miliona smrtnih slučajeva, prenele su svetske agencije. Za oko 20 godina, 75 miliona osoba bi moglo da živi s rakom dijagnostikovanim tokom prethodnih pet godina. U 2007. godini je registrovano 12 miliona novih slučajeva raka u svetu, među kojima 5,6 miliona u zemljama u razvoju. Od te bolesti je preminulo oko 7,6 miliona osoba, od čega 4,7 miliona u zemljama u razvoju. Više od polovine slučajeva oboljenja i dve trećine smrtnih slučajeva izazvanih tom bolešću registrovano je u zemljama sa slabim i srednjim primanjima. Zemlje u razvoju, čiji bi broj stanovnika trebalo do 2030. godine da se poveća za 38 odsto, međutim, nemaju sredstva za efikasnu borbu protiv raka, istaknuto je u izveštaju Međunarodnog centra za istraživanje raka. Među faktorima koji podstiču pogoršanje situacije vezane za rak se nalaze na prvom mestu duvan i konzumiranje hrane s previsokim sadržajem masnoće. Rak pluća je najučestaliji tip raka, a istovremeno se nalazi i na prvom mestu po broju izazvanih smrtnih slučajeva u svetu.

Muškarci koji se između 20 – ih i 30 – ih godina često upuštaju u seksualne odnose i masturbiraju dvadesetak puta mesečno i više, izloženiji su raku prostate u kasnijoj dobi. Istražujući uzročnike raka prostate, naučnici sa Univerziteta u Nottnghamu doveo je u vezu s bolešću pojačanu seksualnu aktivnost.
Glavni „krivac“ pritom je muški polni hormon testosteron, koji je direktno povezan sa snažnim libidom. Poznato je da prostata pretvara testosteron u još snažniji androgen – dihidrotestosteron (DHT), koji podstiče rast ćelija u žlezdanom tkivu, a možda i podržava stvaranje ćelija raka. „Čini se da hormoni igraju ključnu ulogu u razvoju raka prostate i vrlo je učestala praksa obolelim muškarcima pokušati smanjiti nivoe hormona koji stimuliraju ćelije raka“, komentarisao je za BBC dr Polyxeni Dimitropoulou. Do zaključka se došlo poređenjem navika 400 muškaraca obolelih od raka prostate i 409 zdravih. Ispitana je njihova seksualna aktivnost od puberteta i napravljena evidencija polnih bolesti.
Njih 59% bilo je seksualno aktivno u proseku 12 puta mesečno u 20 – im godinama, 48% u 30 – im, 28% u 40 – im i 13% u 50 – im godinama života. Od toga je dve petine obolelih od raka prostate prijavilo šest seksualnih partnerki tokom života i više, dok je u grupi zdravih taj broj imala tek trećina. Kod spomena masturbacije, 40% obolelih praktikovalo je taj oblik seksualne aktivnosti 20 puta i više u mesecu u 20 – im godinama, u poređenju sa 32% zdravih. Rak prostate javlja se obično nakon 50. godine i drugi je najčešći oblik raka u muškaraca, a samo u Velikoj Britaniji godišnje od njega oboli oko njih 30.000. U odnosu na druge karcinome, relativno sporo napreduje, pa je s ranim dijagnosticiranjem stopa izlečenja vrlo visoka.

U Londonu je rođena prva beba ženskog pola koja je pre začeća podvrgnuta genetskoj selekciji tako da u zrelom dobu ne može da oboli od genetske forme raka dojke i jajnika, saopštili su u petak lekari londonske univerzitetske bolnice (UCL). Lekari ove institucije stvorili su određen broj embriona primenom in vitro oplodnje, a potom su ih skenirali da bi otkrili da li nose smrtonosni gen (BRCA1). Samo zdravi embrioni su implantirani u matericu. Bez skeniranja, svaka devojčica koju bi Helen i Metju, bebini roditelji, dobili imala bi velike izglede da oboli od galopirajućeg oblika raka dojke koji se teško leči. Majka devojčice, za koju se samo zna da se zove Helen i da je stara 27 godina, opredelila se za ovo genetsko skeniranje budući da je tri generacije žena u porodici njenog supruga oboljevalo od naslednog oblika raka dojke još u tinejdžerskom dobu. Žene koje nose ovu genetsku varijaciju imaju 80 odsto izgleda da razviju rak dojke i 60 odsto izgleda da obole od raka jajnika. Za decu mladog britanskog bračnog para postojao je veoma visok rizik da naslede opasni gen. Lekari navode da prisustvo tog gena ne znači da će osoba koja ga nosi obavezno oboleti od raka. „Ova devojčica neće morati da strepi da će oboleti od genetskog oblika raka dojke ili jajnika kad odraste“, rekao je Pol Serhal, upravnik odeljenja za veštačku oplodnju na UCL. On je dodao da se majka i beba osećaju dobro. Britanska Agencija za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA), telo koje odobrava ovu proceduru, saopštila je da izabrani embrion nije genetski manipulisan ni programiran. Preimplantaciona genetska dijagnostika primenjuje se u svetu radi skeniranja gena BRCA1, a tu istu tehniku koristili su dosad i britanski lekari da bi se izbeglo prenošenje drugih oblika raka i bolesti.