Рак главни светски убица

Рак би могао да постане главни светски „убица“, већи од кардиоваскуларних обољења, каже се у извештају Међународног центра за истраживање рака. Према предвиђањима научника тог одељења при Светској здравственој организацији, рак би 2030. године могао да усмрти 17 милиона људи у свету, док је 2007. године та цифра износила 7,6 милиона. У алармантном извештају је наведено и да се број случајева рака већ удвостручио између 1975. и 2000. године, а да би могао поново да буде удвостручен и у периоду од 2000. до 2020. године, а скоро утростручен до 2030. године – с годишње 20 до 26 милиона нових оболелих, односно 13 до 17 милиона смртних случајева, пренеле су светске агенције. За око 20 година, 75 милиона особа би могло да живи с раком дијагностикованим током претходних пет година. У 2007. години је регистровано 12 милиона нових случајева рака у свету, међу којима 5,6 милиона у земљама у развоју. Од те болести је преминуло око 7,6 милиона особа, од чега 4,7 милиона у земљама у развоју. Више од половине случајева обољења и две трећине смртних случајева изазваних том болешћу регистровано је у земљама са слабим и средњим примањима. Земље у развоју, чији би број становника требало до 2030. године да се повећа за 38 одсто, међутим, немају средства за ефикасну борбу против рака, истакнуто је у извештају Међународног центра за истраживање рака. Међу факторима који подстичу погоршање ситуације везане за рак се налазе на првом месту дуван и конзумирање хране с превисоким садржајем масноће. Рак плућа је најучесталији тип рака, а истовремено се налази и на првом месту по броју изазваних смртних случајева у свету.

Мушкарци који се између 20 – их и 30 – их година често упуштају у сексуалне односе и мастурбирају двадесетак пута месечно и више, изложенији су раку простате у каснијој доби. Истражујући узрочнике рака простате, научници са Универзитета у Ноттнгхаму довео је у везу с болешћу појачану сексуалну активност.
Главни „кривац“ притом је мушки полни хормон тестостерон, који је директно повезан са снажним либидом. Познато је да простата претвара тестостерон у још снажнији андроген – дихидротестостерон (ДХТ), који подстиче раст ћелија у жлезданом ткиву, а можда и подржава стварање ћелија рака. „Чини се да хормони играју кључну улогу у развоју рака простате и врло је учестала пракса оболелим мушкарцима покушати смањити нивое хормона који стимулирају ћелије рака“, коментарисао је за ББЦ др Полyxени Димитропоулоу. До закључка се дошло поређењем навика 400 мушкараца оболелих од рака простате и 409 здравих. Испитана је њихова сексуална активност од пубертета и направљена евиденција полних болести.
Њих 59% било је сексуално активно у просеку 12 пута месечно у 20 – им годинама, 48% у 30 – им, 28% у 40 – им и 13% у 50 – им годинама живота. Од тога је две петине оболелих од рака простате пријавило шест сексуалних партнерки током живота и више, док је у групи здравих тај број имала тек трећина. Код спомена мастурбације, 40% оболелих практиковало је тај облик сексуалне активности 20 пута и више у месецу у 20 – им годинама, у поређењу са 32% здравих. Рак простате јавља се обично након 50. године и други је најчешћи облик рака у мушкараца, а само у Великој Британији годишње од њега оболи око њих 30.000. У односу на друге карциноме, релативно споро напредује, па је с раним дијагностицирањем стопа излечења врло висока.

У Лондону је рођена прва беба женског пола која је пре зачећа подвргнута генетској селекцији тако да у зрелом добу не може да оболи од генетске форме рака дојке и јајника, саопштили су у петак лекари лондонске универзитетске болнице (УЦЛ). Лекари ове институције створили су одређен број ембриона применом ин витро оплодње, а потом су их скенирали да би открили да ли носе смртоносни ген (БРЦА1). Само здрави ембриони су имплантирани у материцу. Без скенирања, свака девојчица коју би Хелен и Метју, бебини родитељи, добили имала би велике изгледе да оболи од галопирајућег облика рака дојке који се тешко лечи. Мајка девојчице, за коју се само зна да се зове Хелен и да је стара 27 година, определила се за ово генетско скенирање будући да је три генерације жена у породици њеног супруга обољевало од наследног облика рака дојке још у тинејџерском добу. Жене које носе ову генетску варијацију имају 80 одсто изгледа да развију рак дојке и 60 одсто изгледа да оболе од рака јајника. За децу младог британског брачног пара постојао је веома висок ризик да наследе опасни ген. Лекари наводе да присуство тог гена не значи да ће особа која га носи обавезно оболети од рака. „Ова девојчица неће морати да стрепи да ће оболети од генетског облика рака дојке или јајника кад одрасте“, рекао је Пол Серхал, управник одељења за вештачку оплодњу на УЦЛ. Он је додао да се мајка и беба осећају добро. Британска Агенција за људску оплодњу и ембриологију (ХФЕА), тело које одобрава ову процедуру, саопштила је да изабрани ембрион није генетски манипулисан ни програмиран. Преимплантациона генетска дијагностика примењује се у свету ради скенирања гена БРЦА1, а ту исту технику користили су досад и британски лекари да би се избегло преношење других облика рака и болести.