Svakih 40 sekundi jedno samoubistvo više

Svetski dan mentalnog zdravlja se svake godine obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta. Ove godine obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja posvećen je prevenciji samoubistva.

Svake godine blizu 800.000 ljudi sebi oduzme život, dok je broj pokušaja samoubistava još veći. Svako samoubistvo je tragedija koja pogađa porodicu, a uticaj na zajednicu i državu ima dugoročan efekat. Samoubistva se dešavaju tokom čitavog životnog veka i drugi su vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina na globalnom nivou.

Ključne činjenice:

– Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, blizu 800.000 ljudi na svetu izvrši samoubistvo svake godine.

– Na svako izvršeno samoubistvo dolazi mnogo više pokušaja samoubistva svake godine. Prethodni pokušaj samoubistva je najvažniji faktor rizika za realizaciju samoubistva u opštoj populaciji.

– Samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrti među mladima starosti od 15 do 29 godina.

– Najveća učestalost samoubistva tj. 79% samoubistava javlja se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

– Trovanje pesticidima, vešanje i upotreba vatrenog oružja su najčešći metodi samoubistava širom sveta.

– Registrovana su 1005 smrtnih slučaja usled samoubistava, sa stopom od 14,3 na 100.000 stanovnika u Republici Srbiji (bez Kosova i Metohije) u 2017. godini.

Ko je u riziku?

Iako je povezanost između samoubistva i drugih mentalnih poremećaja (naročito depresije i zloupotrebe alkohola) dokazana u zemljama sa visokim primanjima, mnoga samoubistva se dešavaju impulsivno u kriznim trenucima kada osoba nije u stanju da se suoči sa stresom koji nosi život, kao što su finansijski problemi, prekid emotivne veze ili sa hroničnim bolom i bolešću.

Takođe, doživljaj sukoba, katastrofa, nasilja, zlostavljanja, gubitka i osećaj izolacije snažno su povezani sa samoubilačkim ponašanjem. Stopa samoubistava je visoka među osobama koje pripadaju vulnerabilnim grupama a koje su često izložene diskriminaciji, kao što su izbeglice ili migranti, osobe LGBTI populacije i zatvorenici. Daleko najjači faktor rizika za samoubistvo je prethodni pokušaj samoubistva.

Metode samoubistva

Procenjuje se da je oko 20% samoubistava na globalnom nivou posledica samotrovanja pesticidima, koja se u većini slučajeva javljaju u ruralnim poljoprivrednim područijima u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Ostale uobičajene metode samoubistava su vešanje i upotreba vatrenog oružja.

Prevencija i kontrola

Samoubistva se mogu sprečiti. Postoji niz mera koje se mogu preduzeti na nivou populacije, grupe i pojedinca sa ciljem sprečavanja samoubistva i pokušaja samoubistva.

Prevencija i kontrola uključuju sledeće mere:

•  smanjenje pristupa sredstvima koja se koriste za samoubistvo (npr.  pesticidima, vatrenom oružju, određenim lekovima),
•  odgovorno medijsko izveštavanje,
•  implementacija strateških dokumenata sa ciljem smanjenja štetne upotrebe

alkohola,

•  rana identifikacija, lečenje i nega ljudi sa mentalnim poremećajem i

zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, simptomima hroničnog bola i sa akutnim emocionalnim tegobama,

•  obuka nespecijalizovanih zdravstvenih radnika za procenu i upravljanje

samoubilačkim ponašanjem,

•  trajna briga o ljudima koji su pokušali samoubistvo i pružanje podrške u

zajednici.

Šta možete da uradite?

Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, razgovarajte sa njom. Potrebno je da joj pokažete da nije sama. Postavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način.

Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.

Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste.

Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj „usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je „razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem („ma proćiće ti to”, „nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekada je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.

Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.

Pomozite joj da shvati da su problemi „rešivi” i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje.

Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu-tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Ali činjenica je da u svetu gotovo milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se ne treba ustručavati da ponudite pomoć onome kome je potrebna!

Rečenice koje mogu pomoći u razgovoru sa osobom za koju brinete da razmišlja o samoubistvu:

• „Čini mi se da si u poslednje vreme tužan i nesrećan”
• „Kako se osećaš?”
• „Da li ti se nekada čini da ti je toliko teško da ti nikad neće biti bolje?”
• „Da li razmišljaš o smrti?”
• „Da li razmišljaš o samoubistvu?”
• „Kako bi to uradio/la?”
• „Kada si planirao/la da to uradiš?”
• „Da li bi želeo/la da ti neko pomogne da nađeš drugi način da izađeš iz te

teške situacije?”

Izazovi i prepreke

Stigma i tabu

Stigma, koja se posebno odnosi na mentalne poremećaje i samoubistvo, podrazumeva da mnogi ljudi koji razmišljaju o oduzimanju vlastitog života ili koji su pokušali samoubistvo ne traže pomoć i zato ne dobijaju neophodnu pomoć. Prevencija samoubistva nije na adekvatan način implementirana u javnozdravstvene politike, pre svega zbog nedostatka svesti o samoubistvu kao glavnom javnozdravstvenom problemu i tabu temi u mnogim društvima u kojima se  o samoubistvu otvoreno ne razgovara.  Do danas je samo nekoliko zemalja uključilo prevenciju samoubistava među svoje zdravstvene prioritete, a samo 38 zemalja je prijavilo da ima nacionalnu strategiju sprečavanja samoubistva.

Podizanje svesti zajednice i razbijanje tabua je važno kako bi zemlje postigle napredak u sprečavanju samoubistva.

Kvalitet podataka

Globalno gledano, dostupnost i kvalitet podataka o samoubistvu i pokušajima samoubistva su oskudni. Samo 60 država članica SZO ima kvalitetne podatke koji se mogu koristiti za procenu stopa samoubistava. Postojanje problema nekvalitetnih podataka o smrtnosti nije svojstveno samo za pitanje samoubistva, ali imajući u vidu osetljivost teme i nezakonitost samoubilačkog ponašanja u nekim zemljama – verovatno je da nedovoljno prijavljivanje i pogrešna klasifikacija predstavlja veći problem u prijavljivanju i klasifikaciji samoubistva nego drugih uzroka smrti.

Unapređen nadzor i praćenje izvršenih samoubistava i pokušaja samoubistava su potrebni kako bi se kreirale efikasne strategije prevencije samoubistava. Postojanje razlika u podacima među zemljama ukazuju na potrebu da svaka država poboljša sveobuhvatnost, kvalitet i blagovremenost svojih podataka o samoubistvu. Ovo uključuje vitalnu registraciju samoubistava, bolničke registre o pokušajima samoubistava i nacionalno reprezentativna istraživanja koja se bave prikupljanjem podataka o prijavljenim pokušajima samoubistava.

Odgovor SZO

SZO  prepoznaje samoubistvo kao prioritet u javnom zdravlju. Prvi izveštaj SZO  o samoubistvu „Prevencija samoubistva: globalni imperativ” objavljen 2014. godine, ima za cilj da poveća svest o značaju samoubistva i pokušaja samoubistva i učini prevenciju samoubistva prioritetom na globalnom planu javnog zdravlja. Takođe ima za cilj da podstakne i pomogne zemljama da razviju ili ojačaju sveobuhvatne strategije za sprečavanje samoubistava u multisektorskom pristupu javnom zdravlju.

Samoubistvo je jedan od prioritetnih ciljeva Akcionog programa SZO za mentalno zdravlje pokrenutog 2008. godine, koji pruža tehničke smernice zasnovane na dokazima kako bi se poboljšalo pružanje usluga i nege u zemljama za mentalne, neurološke i poremećaje zloupotrebe psihoaktivnih supstancija. U Akcionom planu SZO za mentalno zdravlje 2013–2020, države članice SZO obavezale su se na postizanje globalnog cilja smanjenja stopa samoubistava za 10% do 2020. godine.

Osim toga, stopa smrtnosti samoubistava je pokazatelj cilja 3.4 Ciljeva održivog razvoja koji glasi da se do 2030. godine smanji za jednu trećinu prevremena smrtnost od nezaraznih bolesti kroz prevenciju i lečenje, te da se promoviše mentalno zdravlje i dobrobit.