Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.

Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити 2 милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације. Тренд повећања броја старијих особа ће бити највећи у земљама у развоју, при чему се Азија издваја као регион са највећим бројем старијих особа, док се Африка суочава са највећим пропорционалним растом броја старијих особа. Имајући све ово у виду, очигледно је потребно скренути пажњу на посебне потребе и изазове са којима се суочавају многе старије особе у срединама у којима живе. Међутим, важно је знати да можемо очекивати њихов пун допринос у друштву, само ако постоје одговарајуће гаранције за уважавање њихових људских права.

Практично све земље света суочиле су се са растом броја старијих особа у популацији. Ове демографске промене утичу на рад, запошљавање, финансије, потражњу за робом и услугама, становање и инфраструктуру, транспорт, социјалну и здравствену заштиту, али и на породичне односе и међугенерацијску солидарност.

Владе широм света требало би да се припреме за ове економске и друштвене промене повезане са старењем становништва и са тим у вези важно је посматрати старење са позиције развоја укључујући и постизање Циљева одрживог развоја наведених у Агенди 2030. Старење становништва је важно са становишта циља о искорењивању сиромаштва, обезбеђивању услова за здрав живот и благостање за све генерације, промовисању равнопраности полова кроз цео животни циклус и пуно и продуктивно запошљавање. Потребно је смањити неједнакости између и унутар земаља, али стварати и насеља која су инклузивна, сигурна, отпорна и одржива.

Тема овогодишње кампање “Ка једнакости у старијем добу” је усклађена са десетим циљем одрживог развоја који се односи на смањење неједнакости унутар и међу земљама, кроз оснаживање и промовисање социјалног, економског и политичког укључивања свих људи, без обзира на године, пол, инвалидност, расу, етичку припадност, порекло, религију, економски или други статус.

Овогодишња кампања има за циљ:

• Скретање пажње на постојање неједнакости у старијем животном добу, као последице акумулираних  неједнакости током живота.

Наиме, особе које на почетку живота имају више могућности и ресурса имају знатно веће шансе  да постану старије особе са бољим квалитетом живота. Са друге стране, особе које потичу из породица ниског социоекономског статуса, имају мање шансе да се образују и суочавају се са различитим стресорима, што доводи до све већих социјалних и економских неповољности у каснијем животу. У старијем добу, ове се неједнакости акумулирају.

• Освестити важност хитног суочавања са постојећим неједнакостима и важност спречавања будућих неједнакости повезаних са старењем.
• Освестити важност истраживања друштвених промена у контексту животног тока: целоживотно учење, проактивна и прилагодљива политика запошљавања, социјална заштита и универзално здравствено осигурање.
• Освестити важност уважавања примера добре праксе и препорука заснованих на доказима, у смањењу неједнакости и промени стереотипа везаних за старење.

Најчешћи стереотипи који се односе на старе

Савремено друштво карактерише постојање одређених клишеа за поједина животна доба, а за старост посебно. Будући да је за модерна друштва управо карактеристично повећање броја старијих становника и интензивирање старења становништва, парадоксално је да су управо у тим друштвима предрасуде и стереотипи о старима распрострањенији него икада пре. Ови ставови су примери предрасуда у вези са старим особама – стереотипа који се односе на дискриминацију појединца или групе људи због њихових година. Овакви ставови приказују старије људе као слабе, оне „чије је време прошло”, недовољно способне за рад, физички и ментално споре, са неким поремећајем или неспособношћу или као беспомоћне. Предрасуде усмерене ка старим особама служе као социјални зид између генерација.

Многи стручњаци тврде да је слаба мотивација за активан живот понајвише последица односа друштва према старим особама и да до раскида веза са околином не долази зато што се стари ,,повлаче” већ стога што се друштво удаљава од њих.

Најчешћи стереотипи се односе на:

Стереотип 1. Старији људи су они „чије време је прошло”

Стереотип 2. Старији људи су беспомоћни

Стереотип 3. Старији људи ће постати сенилни

Стереотип 4. Старије жене су мање вредне од млађих жена

Стереотип 5. Старији људи не заслужују здравствену негу

Ови стереотипи могу да спрече старе особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. Млађи људи такође могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или пак да стварају баријере у вези са социјалним укључивањем старих. Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старим људима.

Здравље старијих особа

Само петина старијег становништва је оценила сопствено здравље као врло добро и добро.

Учесталост оболевања старијег становништва Србије се не разликује се од учесталости оболевања у другим европским земљама. Три четвртине је изјавило да има неку хроничну болест или здравствени проблем. Старији становници Србије, претежно жене, најчешће су патили од повишеног крвног притиска.

Сваки трећи старији становник је изјавио да је имао тешкоће са ходом, сваки девети – са видом, а скоро сваки четврти – са слухом. Нешто више од трећине старијих у Србији је изјавило да има озбиљне тешкоће у обављању свакодневних кућних активности, а скоро сваки девети становник у обављању активности личне неге. Потреба за услугама кућне неге и лечења је три пута чешћа него учесталост пружања ових услуга.

Старије становништво Србије у највећој мери прати утврђене обрасце коришћења примарне здравствене заштите. Значајан показатељ унапређења квалитета на нивоу примарне здравствене заштите представља проценат старијих вакцинисан против сезонског грипа. На основу овог показатеља, постоји потреба за повећањем обухвата вакцинацијом против сезонског грипа у Републици Србији. Истраживање здравља становништва је показало да је изразито низак степен коришћења стоматолошке здравствене заштите. Тек свака четврта старија жена је имала свог изабраног гинеколога.

Узимање лекова прати старење популације, што се одражава већим коришћењем лекова за лечење хроничних болести у популацији старијој од 65 година. На основу овог показатеља, Србија се налази међу земљама Европске уније у којима је регистрован највиши проценат коришћења лекова у популацији старијих особа.

Услуге приватне праксе (најчешће стоматолошке заштите) је користио сваки седми старији становник, претежно они које живе у граду, из Београда, најобразованији и најимућнији. Две трећине старијих особа је изјавило да је задовољно здравственом службом у целини, како државном тако и приватном.