Nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO

            „ Vakcine deluju,  štiteći nas sve zajedno“

  24-30.4. 2019. godine

Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u čije obeležavanje se uključila Srbija od početka.

Ova četrnaesta nedelja imunizacije u Evropskom regionu, obeležava se istovremeno u svim regionima SZO.

Nedelja imunizacije je inicijativa koja je koordinirana od strane Regionalne kancelarije SZO za Evropu u saradnji sa zemljama članicama i partnerima u cilju povećanja obuhvata i izgradnje pozitivnih stavova u vezi neophodnosti imunizacije.

Imunizacija je rezultat kolektivne odgovornosti. Učinite sve da Vi i članovi Vaše porodice budete pravovremeno i potpuno vakcinisani.

Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne “vide“ oboleli , već samo oni koji nisu imali priliku da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani.

Imunizacija je jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti među kojima su dečija paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbili, zaušci, rubela, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice.

Svake godine se registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod  nevakcinisanih lica,  među kojima je najviše dece ispod 5 godina života.

Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju  dečije paralize.

Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva poliomijelitisa na globalnom nivou u 2018. godini iznosio je 33 u odnosu na 22 koliko je prijavljeno u 2017. godini. Svi slučajevi su izazvani tipom 1 divljeg virusa poliomijelitisa, a poslednji slučajevi izazvani tipom 3 registrovani su 2012. godine. Polio se endemski i dalje održava u tri zemlje (Pakistan, Avganistan i Nigerija). Tip 2 virusa dečije paralize se ne registruje od 1999. godine u svetu, a od aprila  2016. godine sve zemlje koje u svojim programima imunizacije primenjuju oralnu polio vakcinu isključili su iz dalje primene vakcinu koja sadrži vakcinalni polio virus tip 2.

U 2019. godini navršava se 21 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998.). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine.

Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se  da je godišnje  umiralo od ove bolesti oko 2,6 miliona osoba.

U 2017. godini,  85% dece u svetu je  primilo jednu dozu vakcine protiv malih boginja do svog drugog rođendana, u odnosu na 73% 2000. godine.  U istom periodu je registrovana i redukcija smrtnih ishoda za 85%.  Kod jednog deteta od dvadeset obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu  dece koja dobiju male boginje, jedno ili dvoje će umreti.

U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, što je najveća zabeležena vrednost u poslednjoj deceniji (15 puta više u odnosu na 2016. godinu, a tri puta u odnosu na 2017. godinu). Najveće epidemije u Evropskom regionu SZO su registrovane u Ukrajini, Ruskoj federaciji, Rumuniji i Srbiji, a među zemljama EU u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda.  Hospitalizovano je 61% obolelih.  Do epidemija je došlo zbog pada obuhvata MMR vakcinom u opštoj populaciji, specijalnim populacionim grupama i teritorijama, prekida u snabdevanju vakcinama kao i nedovoljno osetljivog sistema nadzora.

Epidemije sa 1000 i više slučajeva su registrovane u 7 od 53 zemlje. To su Ukrajina, Grčka, Gruzija, Francuska, Ruska Federacija, Italija i Srbija. Najveći broj obolelih se registruje u Ukrajini, a najveći broj smrtnih ishoda u  Rumuniji (22), a zatimu u Ukrajini (15) i Srbiji (14).

Na osnovu podataka Evropske verifikacione komisije za eliminaciju morbila/rubele, zaključno sa 2017. godinom   u  43 od 53 zemlje Evropskog regiona SZO prekinuta je transmisija morbila, a u 37 taj prekid traje duže od 36 meseci, Iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, i dalje se u oblastima sa niskim obuhvatom registruju epidemije u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima.

U 2018. godini registrovano je 4935 slučajeva morbila u Srbiji (stopa incidencije 70,3/100.000), bez teritorije srpskih enklava na Kosovu i Metohiji u kojima je registrovan 141 slučaj. Epidemija je počela u oktobru 2017. godine, najveća je u poslednjih 20 godina i u njoj su posle toliko godina registrovani smrtni ishodi. Najviša stopa incidencije od 319,6/100.000 zabeležena je u Pčinjskom i Nišavskom okrugu (315,5/100. 000), a potom slede Raški sa 179,4/100.000 i grad Beograd sa 93,9/100.000.

Većina  obolelih osoba (93%) je bila nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom.  Najviša specifična stopa incidencije je u uzrastu ispod godinu dana života (597/100.000), a potom u uzrastu 1-4 godine (258/100.000) i u uzrastu 35-39 godina (223/100.000).

Od ukupnog broja obolelih, 1659 (33,6%) je bilo hospitalizovano, a komplikacije  su registrovane kod 37% obolelih. Od komplikacija najučestalija je bila dijareja koja je registrovana kod 1317 osoba (26,7%), zatim pneumonija kod 485 (9,8%), otitis media kod 18 (0,4%) i encefalitis kod dvoje (0,04%).

U  2018. godini  prijavljeno je 14 smrtnih ishoda (stopa mortaliteta 0,2/100. 000,  Lt 0,3%). Najveća specifična stopa mortaliteta je registrovana kod mlađih od 1 godine (1,6/100.000), potom u uzrastu 1-4 godine (1,1/100.000), kao i u uzrastu 30-34 godine (0,8/100.000).

I dalje je neophodno raditi na osnovnim strategijama prema planu aktivnosti eliminacije morbila: dostizanju i održavanju obuhvata preko 95% u svim administrativnim jedinicama, dostizanju i održavanju indikatora kvaliteta u aktivnom nadzoru i sprovođenju dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, kako bi se  dostigao cilj eliminacije morbila u najmanje 5 regiona SZO do kraja 2020. godine.

Dramatičan pad obolevanja od vakcinama preventabilnih bolesti doveli su do toga da se neke zarazne bolesti smatraju delom prošlosti u Evropi. Nasuprot tome, blizu milion osoba u Evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovim vakcinama i bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom kontinuirano izazivaju obolevanje, komplikacije/ sekvele i čak smrtne ishode.

U prethodnim godinama, zemlje Evropskog regiona su suočene sa epidemijama  malih boginja, rubele, zaušaka koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije vakcinisana ili nije vakcinisana na vreme. Kako zarazne bolesti ne poznaju granice epidemije se šire iz zemlje u zemlju.

Dobro funkcionisanje imunizacionog sistema je jedan od ključnih elemenata za snažan zdravstveni sistem i priprema zemlje za buduće javno zdravstvene izazove. Obuhvat imunizacijom je jedan od indikatora dostupnosti  primarne zdravstvene zaštite i  procene kapaciteta zdravstvenog sistema.

PORUKE:

Donosioci odluka treba da kreiraju profesionalni, edukativni i socijalni sistem  podjednake dostupnosti vakcina.

Zdravstveni radnici treba da budu ključni izvor informacija o vakcinama za roditelje. Izgradnjom poverenja u vakcine spašavaju se životi.

Svaki roditelj treba da igra ključnu ulogu  u zaštiti svoje dece izborom da ih vakciniše. Svako dete zaslužuje da bude zaštićeno od vakcinama preventabilnih bolesti.

Istraživači na polju vakcina spasili su milione života razvojem bezbednih i efikasnih vakcina.

Radeći na tome da svako dete primi potrebne vakcine bivamo zaslužni za kreiranje budućnosti bez vakcinama preventabilnih bolesti.

Vakcine štite od bolesti, spašavaju živote i stvaraju osnovu za dug i zdrav život.

Vakcinacijom protiv zaraznih bolesti ne štite se samo vakcinisani, već i oni oko njih.

Zahvaljujuću vakcinaciji, broj slučajeva dečije paralize je od 1988. godine redukovan za 99%.  Zajedno možemo iskoreniti polio.

Vakcinacijom protiv infekcije izazvane humanim papiloma virusom (HPV) možemo prevenirati 90% karcinoma grlića materice.

HPV vakcina u kombinaciji sa skriningom je najefikasnija startegija u prevenciji karcinoma grlića materice.

Morbile su jedna od najzaraznijih bolesti. Nevakcisana deca ispod 5 godina života su u najvećem riziku od obolevanja i komplikacija, uključujući smrtni ishod.

Rubela infekcija kod trudnica može izazvati pobačaj ili kongenitalne malfomacije ploda. Vakcinacijom u detinjstvu štiti se osoba ceo život.

Vakcina protiv hepatitisa B je 95% efikasna u prevenciji infekcije, razvoju hronične bolesti i karcinoma jetre uzrokovane hepatitisom B.

Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta.