Maligna bolest je masovna hronična nezarazna bolest druga po učestalosti u svetskoj populaciji iza koronarne bolesti, a ispred alkoholizma. Danas u svetu na godišnjem nivou oboli oko 11 miliona ljudi, a oko 7 miliona umire od različitih formi maligniteta. U Srbiji po podacima Instituta za javno zdravlje u 2016 godini zabeleženo je 33 000 novih slučajeva malignoma od čega je oko 22 000 bolesnika umrlo. Brojni su uzroci od kojih su neki nepromenljivi: pol, uzrast, godine, nasleđe. Na neke faktore možemo uticati i tako sprečiti ili odložiti pojavu karcinoma: eliminacija duvanskog dima, dozirana i prilagođena fizička aktivnost, pravilna ishrana. Na žalost konzumiranje duvana sve je više zastupljeno u mlađoj populaciji u uzrastu od 15 -20 godine života. Ugroženi su ne samo aktivni pušači nego i ljudi iz neposredne okoline( pasivno pušenje- efekat sporednog dima). Za neke materije poput katrana, nikotina i čađi utvrđeno je da su sigurni kancerogeni, te da su pušači u 20 puta većem riziku da obole od skvamoznog karcinoma bronha, glasnih žica, zloćudnih tumora organa za varenje. Fizička neaktivnost dovodi do gojaznosti i sklonosti ka mnogim hroničnim oboljenjima poput kardiovaskularnih, endokrinoloških, malignih. Utvrđeno je da neaktivni ljudi utroše samo 10% ukupne energije za dnevne aktivnosti, a svega 25% ljudi u Srbiji vežba redovno 3 puta nedeljno po 30 minuta. Nepravilna ishrana i po kvalitetu i po kvantitetu doprinosi poremećaju crevne mikrobiote koja predstavlja prirodnu nespecifičnu odbranu organizma od bolesti. Po rečima prof. Najta iz San Dijega 43% ljudskog tela čine naše ćelije, a sve ostalo su mikrobi. Mikrobiota se razlikuje i kod blizanaca i to čak 50%. Postoje dominantno 3 tipa crevne mikrobiote: bacterioides, prevotera, rumicoccus , a što prvenstveno zavisi od zastupljenosti pojedinih hranljivih materija u ishrani. Individualna analiza mikroflore omogućila bi dodavanje nedostajućih sojeva što bi moglo prevenirati maligne bolesti. Mikrobiomska medicina otvara nove revolucionarne mogućnosti prevencije i lečenja u budućnosti. Po učestalosti kod muškaraca najčešći su karcinomi bronha, prostate i debelog creva, a kod žena karcinomi dojke, debelog creva i grlića materice. Rano otkrivanje putem organizovanih skrininga doprinosi uspešnijem tretmanu i u većini slučajeva potpunom izlečenju bolesti. Već nekoliko godina u Srbiji sprovode se organizovani skrininzi na karcinom dojke, grlića materice i kolorektalni karcinom. Ženska populacija starosti od 45 – 69 godina podvrgava se mamografskim pregledima, a u cilju otkrivanja zloćudnih tumora dojke. Žene u većem riziku: pozitivna porodična anamneza, nerotkinje, dugotrajna supstitucija hormonima, ranije uočene prekancerozne lezije intenzivnije se prate. Edukacija žena vezana za samopregled dojki posle 30 godine, obavezan kliniči pregled posle 40 godine, ultrazvučna dijagnostika i mamografija kao zlatni standard doprinosi otkrivanju promena ispod 2 cm koje se u potpunosti mogu otkloniti. Mamografija se obavlja svake druge godine u pomenutoj starosnoj kategoriji. Što se tiče kolorektalmog karcinoma skriningu se podvrgavaju osobe od 50 – 74 godina starosti svake dve godine, a putem FOB testa- test na okultno krvarenje u stolici. Test je visokosenzitivan, pouzdan, lako izvodljiv i u kućnim uslovima. Pozitivan test ne znači da osoba ima karcinom, ali je kandidat za kolonoskopiju koja može biti i dijagnostička i terapijska metoda, a kojom se otkrivaju polipi, hemoroidi, zapaljenske bolesti creva i maligniteti. Skrining karcinoma grlića materica obavezan je kod žena od 20- 65 godina starosti, a obavlja se citološkim nalazom tzv. Papanikolau testom koji se sprovodi na 3 godine, a posle tri uzastopno normalna citološka nalaza na godišnjem nivou. Nešto ranije polno sazrevanje ženske populacije( prosečno u Srbiji prva menstruacija se javlja u 11 godini) razlog je ranijeg stupanja u seksualne odnose i eventualnoj opasnosti od infekcije humanim papiloma virusom koji pored virusnih bradavica izaziva u velikom procentu karcinom grlića materice. Ovaj virus je dokazano sigurni onkogen te raduje mogućnost vakcinacije HPV vakcinom koja onemogućava infekciju. Dostupna je u 130 zemalja sveta i 19 zemalja Evropske unije. Kod nas postoje četvorovalentna i devetovalentna Gardasil i Gardasil 9 vakcina protiv različitih tipova humanog papiloma virusa. Savetuje se vakcinacija dečaka i devojčica od 12 godina starosti, jer pored karcinoma grlića virus izaziva i rak grla, penisa i jezika. Bezbedna je i nema neželjenih efekata.
Promocija zdravih stilova života, edukacija,redovni preventivni pregledi, uzajamno poverenje na relaciji pacijent, izabrani lekar, doprinosi podizanju svesti i zdravstvene kulture celokupne populacije. Budimo odgovorni prema sebi i svojoj okolini, živimo zdravo, poštujmo jedni druge, radujmo se sitnicama.Sreća je kao zdravlje, ako ga ne primećuješ znači da ga imaš.
Dr Maja Vladisavljević – spec. medicine rada