Малигна болест је масовна хронична незаразна болест друга по учесталости у светској популацији иза коронарне болести, а испред алкохолизма. Данас у свету на годишњем нивоу оболи око 11 милиона људи, а око 7 милиона умире од различитих форми малигнитета. У Србији по подацима Института за јавно здравље у 2016 години забележено је 33 000 нових случајева  малигнома од чега је око 22 000 болесника умрло. Бројни су узроци од којих су неки непроменљиви: пол, узраст, године, наслеђе. На неке факторе можемо утицати и тако спречити или одложити појаву карцинома: елиминација дуванског дима, дозирана и прилагођена физичка активност, правилна исхрана. На жалост конзумирање дувана све је више заступљено у млађој популацији у узрасту од 15 -20 године живота. Угрожени су не само активни пушачи него и људи из непосредне околине( пасивно пушење- ефекат споредног дима). За неке материје попут катрана, никотина и чађи утврђено је да су сигурни канцерогени,  те да су пушачи у 20  пута већем ризику да оболе од сквамозног карцинома бронха, гласних жица,  злоћудних тумора органа за варење. Физичка неактивност доводи до гојазности и склоности  ка  многим хроничним обољењима попут кардиоваскуларних, ендокринолошких, малигних. Утврђено је да неактивни људи утроше само 10% укупне енергије за дневне активности, а  свега 25% људи у Србији вежба редовно 3 пута недељно по 30 минута. Неправилна исхрана и по квалитету  и по квантитету доприноси поремећају цревне микробиоте која представља природну неспецифичну одбрану организма од болести. По речима проф. Најта из Сан Дијега 43% људског тела чине наше ћелије, а све остало су микроби. Микробиота се разликује  и код близанаца и то  чак 50%. Постоје доминантно 3 типа цревне микробиоте: бацтериоидес, превотера, румицоццус , а што првенствено зависи од заступљености појединих хранљивих материја у исхрани. Индивидуална анализа микрофлоре омогућила би додавање недостајућих сојева што би могло превенирати малигне болести. Микробиомска медицина отвара нове револуционарне могућности превенције и лечења у будућности. По учесталости код мушкараца најчешћи су карциноми бронха, простате и дебелог црева, а код жена карциноми дојке, дебелог црева и грлића материце. Рано откривање путем организованих скрининга доприноси успешнијем третману и у већини случајева потпуном излечењу болести. Већ неколико година у Србији спроводе се организовани скрининзи на карцином дојке, грлића материце и колоректални карцином. Женска популација старости од 45 – 69 година подвргава се мамографским прегледима, а у циљу откривања злоћудних тумора дојке. Жене у већем ризику: позитивна породична анамнеза, нероткиње, дуготрајна супституција хормонима, раније уочене преканцерозне лезије  интензивније се прате. Едукација жена везана за самопреглед дојки после 30 године, обавезан клиничи преглед после 40 године, ултразвучна дијагностика и мамографија као златни стандард доприноси откривању промена испод 2 цм које се у потпуности могу отклонити. Мамографија се обавља сваке друге године у поменутој старосној категорији. Што се тиче колоректалмог карцинома  скринингу се подвргавају особе од 50 – 74 година старости сваке две године, а путем ФОБ теста- тест на окултно крварење у столици. Тест је високосензитиван, поуздан, лако изводљив и у кућним условима. Позитиван тест не значи да особа има карцином, али је кандидат за колоноскопију која може бити и дијагностичка и терапијска метода, а којом се откривају полипи, хемороиди, запаљенске болести црева и малигнитети. Скрининг карцинома грлића материца обавезан је код жена од 20- 65 година  старости, а обавља се цитолошким налазом тзв. Папаниколау тестом који се спроводи на 3 године, а после три узастопно нормална цитолошка налаза на годишњем нивоу. Нешто раније полно сазревање женске популације( просечно у Србији прва менструација се јавља у 11 години) разлог је ранијег ступања у сексуалне односе и евентуалној опасности од инфекције хуманим папилома вирусом који поред вирусних брадавица изазива у великом проценту карцином грлића материце. Овај вирус је доказано сигурни онкоген те  радује могућност вакцинације ХПВ вакцином која онемогућава инфекцију. Доступна је у 130 земаља света и 19 земаља Европске уније. Код нас постоје четворовалентна и деветовалентна Гардасил и Гардасил 9 вакцина против различитих типова  хуманог папилома вируса. Саветује се вакцинација  дечака и девојчица од 12 година старости, јер поред карцинома грлића вирус изазива и рак грла, пениса и језика. Безбедна је и нема нежељених ефеката.

Промоција здравих стилова живота, едукација,редовни превентивни прегледи, узајамно поверење на релацији пацијент, изабрани лекар, доприноси подизању свести и здравствене културе  целокупне популације. Будимо одговорни према себи и својој околини, живимо здраво, поштујмо једни друге, радујмо се ситницама.Срећа је као здравље,  ако га не примећујеш значи да га имаш.

    Др  Маја Владисављевић – спец. медицине рада