Амброзија

Најопаснија алергена биљка на свету је амброзија, која као коров расте на запуштеним местима, поред путева, пруга, на насипима, а улази и у жита, воћњаке, винограде и баште.

Како препознати амброзију?
Амброзија је једногодишња биљка висине до 150 цм. Стабљика је усправна, разграната, обрасла длачицама. Листови су наспрамни, јајоликог облика, длакави, вишеструко перасто дељени. Ова биљка ниче половином априла, цвета од почетка јула до раних мразева. Цветови су у дугим гроздастим цвастима на врху стабљике и грана.

Распрострањеност овог корова
Ова веома инвазивна коровска биљка је крајем деветнаестог века дошла из Америке у семену луцерке. Брзо се раширила по целој Европи, а сада је највише има у Хрватској, БИХ, Мађарској и Србији. У нашим крајевима се појавила половином прошлог века, седамдесетих година је већ била знатно раширена, а у задњих двадесет година представља велики медицински проблем.

Полен амброзије
Полен амброзије је најзначајнији инхалаторни алерген. Поленово зрно је округло, са шиљцима и садржи чак 52 једињења која делују алергогено, међу којима је шест посебно опасно. Изазива алергију код десет посто људи и најчешћи је изазивач поленске кијавице (50 – 60%). Скоро 80% деце са атопијском астмом је сензибилисано на полен амброзије. Затим су ту и алергијски дерматитис и коњуктивитис. Највише концентрације полена амброзије у Европи су у Панонској низији. У току дана концентрација полена је највиша од пет до десет сати ујутру. Полен ове биљке, која цвета од почетка јула до краја октобра, се преноси на више од 100км. Полен се у ваздуху задржава више од 100 дана, при чему су највеће концентрације у августу и септембру.

Шта изазива полен амброзије? 

Поленска кијавица је веома често изазвана поленом амброзије. Човек има осећај јаког свраба у носу, кија, често и по десет пута за редом, из носа му цури воденаст секрет.

Коњуктивитис може да се јави самостално и заједно са кијавицом или опструкцијом дисајних путева. Човек осећа свраб и пецкање у очима чија је слузокожа црвена. Појачано је сузење очију, а такође и капци могу да буду отечени.

Атопијска астма је све чешћа, посебно код деце, са тендецијом пораста броја оболелих. Тегобе су најизраженије у раним јутарњим сатима, када се јавља напад отежаног дисања, при чему је болеснику теже да издахне ваздух, што чини са видним напором. Удах је кратак и бучан, издах продужен, а често се чује и пиштање у грудима. Напад се обично завршава кашљем и искашљавањем оскудног испљувка.

Алергијски дерматитис се испољава сврабом коже и појавом црвенила, често са плиховима.

Како се лечити?

Код умерено тешких алергија се користе антихистаминици, као нпр. Лоратадин, Пресинг, Аериус,… Код астме се за дуготрајну превенцију користе антиинфламаторни лекови: инхалациони кортикостероиди, кромони и недокромил, а за прекидање астматичног напада најчешће кратко делујући бета два агонисти. Најчешће се користе раствори за инхалацију помоћу „пумпица“ или инхалатора за малу децу.

Како се заштити од полена амброзије?

  • Треба избегавати злазак из куће од пет сати ујутро до десет сати преподне, када је највећа концентрација полена.
  • Држати затворене прозоре од стана или аутомобила ако смо на путовању, како полен не би улазио.
  • Слободно време проводити на местима где нема амброзије.
  • Радове ван куће обављати непосредно након престанка кише, када је концентрација полена најмања, касно после подне или предвече.
  • Препорука је прање косе пре спавања и често прање руку.
  • Избјегавати пушење, различите спрејеве (дезодоранси, освеживачи), јер појачавају симптоме алергије.
  • Не сушити одећу или ципеле ван куће и не излазити из куће за време сувих и ветровитих дана.