Svetski dan kontracepcije

Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine 26. septembra. Kampanja je pokrenuta 2007. godine na globalnom nivou, sa ciljem da istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja tako da se omogući svim seksualno aktivnim osobama, posebno mladima, informisan izbor o svom seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Zdravstveno prihvatljiv model planiranja porodica podrazumeva da žena realizuje trudnoće između 18. i 35. godine života, sa razmakom između trudnoća ne kraćim od dve godine i da ne rodi više od četvoro dece.

Planiranje porodice pruža niz potencijalnih koristi za ekonomski razvoj, zdravstvenu zaštitu majke i deteta, obrazovanje i osnaživanje žena.

Planiranje porodice je izuzetno važno pitanje javnog zdravlja, kako sa individualnog, tako i sa šireg društvenog aspekta. Na mikronivou, dobrobiti efikasnog planiranja trudnoće tiču se prvenstveno žena i dece, kao najosetljivijih i sa demografskog aspekta najvrednijih kategorija stanovništva. Savremena žena, opterećena potrebom za ostvarivanjem na individualnom, porodičnom, partnerskom i profesionalnom planu ima potrebu i pravo da bude oslobođena strahovanja i suočavanja sa neplaniranom i neželjenom trudnoćom. Neplanirana trudnoća, bez obzira na ishod, ugrožava fizičko i psihičko zdravlje žene i umanjuje šanse za rađanje zdravog novorođenčeta i njegov optimalni telesni i mentalni razvoj. Decu iz planiranih trudnoća odlikuju bolje zdravlje i veće šanse za ostvarivanje njihovih potencijala. Planiranje porodice pozitivno utiče i na muškarce, jer doprinosi ravnopravnosti u partnerskim odnosima i podeli odgovornosti za seksualno i reproduktivno ponašanje. Štaviše, porodice u kojima se ne rađa stihijski, već planirano, imaju harmoničnije odnose i veći stepen porodične kohezije.

Sa demografskog aspekta, planiranje trudnoća efikasnim metodima kontracepcije čuva plodnost i unapređuje opšte zdravlje, za razliku od kontrole rađanja tradicionalnom i nepouzdanom kontracepcijom koja se kombinuje sa čestim pribegavanjem namernom prekidu trudnoće. Poznato je da namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava opšte, i posebno reproduktivno zdravlje žena, jer može da rezultuje povredama reproduktivnih organa, anemijom, akutnim i hroničnim zapaljenjem organa male karlice, invaliditetom i neplodnošću. Otuda je sa ekonomskog aspekta svakako prihvatljivije ulagati u savremenu kontracepciju, koja pruža i brojne nekontraceptivne prednosti koje mogu da poboljšaju reproduktivno zdravlje žena. Cena indukovanog abortusa je svakako mnogo viša, a iskazuje se troškovima lečenja anemije, infekcije, hroničnog bola u maloj karlici i neplodnosti, uključujući i primenu asistiranih reproduktivnih tehnologija. Dodatno, utvrđeno je da se naredne trudnoće žena koje su imale jedan ili više abortusa značajno češće završavaju prevremenim porođajima, što povećava perinatalni morbiditet i mortalitet i nameće troškove lečenja i rehabilitacije prevremeno rođene dece.

Pružanje svim trudnicama i novorođenčadima nivo zdravstvene zaštite majke i novorođenčeta u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), smanjila bi se maternalna smrtnost za 64%, tj. na 112.000 smrtnih slučajeva godišnje, pod pretpostavkom da nema promene u upotrebi kontraceptiva ili u broju neželjenih trudnoća, dok bi smrtnost novorođenčadi opala za 76%, tj. na 655.000 smrtnih slučajeva godišnje. U slučaju da se pružanje zdravstvene zaštite za sve trudnice i novorođenčad kombinuje sa obezbeđivanjem metoda moderne kontracepcije svim ženama koje žele da izbegnu trudnoću, smanjila bi se maternalna smrtnost sa 308.000 na 84.000 smrtnih slučajeva godišnje, odnosno smrtnost novorođenčadi sa 2,7 miliona na 538.000 godišnje.

Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje i da ne strahuju od infekcija i trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva nepovoljne ili opasne posledice.

Planiranje porodice i kontracepcija omogućavaju ljudima da donose informisane odluke o njihovom seksualnom i reproduktivnom zdravlju, što pruža mogućnost za unapređenje obrazovanja i aktivno učešće u društvu, uključujući i zaposlenje za žensku populaciju. Naime, planiranje porodice može posebno pomoći ženama i devojčicama, naročito onima koje su postale majke, da se obrazuju, postanu pismene i ostvare svoje obrazovne i profesionalne ciljeve. Rana i neželjena trudnoća može biti i uzrok i posledica napuštanja škole

 

Ključne činjenice:

– U skoro svim regionima sveta, učestalost korišćenja kontraceptivnih metoda je najveća među ženama generativnog doba (15–49 godina) koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici. Posmatrano na globalnom nivou, 63% žena u generativnom dobu koje su u braku ili vanbračnoj zajednici koristi neki oblik kontracepcije. Upotreba kontracepcije bila je iznad 70% u Evropi, Latinskoj Americi i na Karibima i Severnoj Americi, dok je učestalost bila ispod 25% u Srednjoj i Zapadnoj Africi.

– Prema procenama SZO, 214 miliona žena generativnog doba iz zemalja u razvoju koje ne koriste nikakvu metodu kontracepcije, imaju nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom.

– Prema procenama SZO, upotreba modernih metoda kontracepcije sprečila bi 308 miliona neplaniranih trudnoća, dok bi ispunjavanje svih nezadovoljenih potreba žena za modernim metodima kontracepcije sprečilo dodatnih 67 miliona neželjenih trudnoća na godišnjem nivou.

– Prema procenama SZO, oko 15 miliona adolescenata koristi neku od modernih metoda kontracepcije, dok 23 miliona adolescenata ima nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom i stoga su pod povećanim rizikom od neželjene trudnoće.

– Neke metode kontracepcije mogu da spreče prenošenje HIV-a i drugih seksualno prenosivih infekcija. Žene koje žive sa HIV-om imaju u većem procentu nezadovoljenu potrebu za planiranjem porodice i uslugama reproduktivnog zdravlja u odnosu na opštu populaciju, delimično zbog nedostatka ulaganja u integrisane usluge planiranja porodice.

Model planiranja porodice u Republici Srbiji

Stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neplaniranom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu.

Prema rezultatima poslednjeg reprezentativnog istraživanja višestrukih pokazatelja, savremenu i efikasnu kontracepciju u Republici Srbiji koristi manje od petine žena iz opšte populacije koje su u braku ili vanbračnoj zajednici (18,4%), a tradicionalnu dvostruko više (40,0%). Među modernim metodima kontracepcije najviše se koristi kondom za muškarce (12,4%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,3%), intrauterini ulošci (2,2%), sterilizacija žene (0,4%) i ženski kondom (0,1%), dok se uopšte ne koriste dijafragma, spermicidi, progestagenska oralna kontracepcija, depo-injekcioni preparati, implanti i voljna sterilizacija muškarca. U pomenutom istraživanju nije navedena hitna – postkoitalna kontracepcija, mada se verovatno često koristi pa i zloupotrebljava među mlađim ženama.

Među tradicionalnim metodima dominira metod prekinutog snošaja (coitus interruptus) (35,0%), dok je metod izbegavanja odnosa u „plodnim danima” i ostale „prirodne metode” koristilo 5,0% ispitanica. Nijedan metod kontracepcije nikada nije koristilo 24,2%. Potrebe za kontracepcijom nisu zadovoljene kod 14,9% anketiranih žena.

Prema podacima Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih nacija, postoje jasne razlike u strukturi korišćenja kontracepcije među ženama starosti 15-49 godina koje su u braku ili vanbračnoj zajednici između Republike Srbije i drugih evropskih zemalja. Naime, kombinovana kontraceptivna pilula se pet puta ređe koristi u našoj zemlji nego u ostalim evropskim zemljama, intrauterina kontracepcija četiri puta ređe dok se metod prekinutog snošaja kao tradicionalni metod kontracepcije, koristi četiri puta češće. Ne postoji značajna razlika u upotrebi muškog kondoma kao metoda moderne kontracepcije u našoj zemlji i Evropi.

Odgovor Svetske zdravstvene organizacije

Postizanje univerzalnog pristupa u realizaciji sveobuhvatnih usluga seksualnog i reproduktivnog zdravlja biće od suštinske važnosti za ispunjenje slogana Agende 2030. za održivi razvoj da „niko neće biti ostavljen po strani”. To zahteva intenzivnu podršku za usluge kontracepcije putem sprovođenja efikasnih vladinih politika i programa.

SZO se zalaže za promociju planiranja porodice i kontracepcije, kreiranjem smernica zasnovanih na dokazima o bezbednosti i pružanju usluga kontracepcije i obezbeđivanju ljudskih prava u programima kontracepcije. Takođe, SZO pomaže zemljama da prilagode i primene ove alate jačanjem programa i politika u vezi sa planiranjem porodice i kontracepcijom. Pored toga, SZO učestvuje u razvoju novih tehnoloških rešenja u vezi sa kontracepcijom, vodi i sprovodi implementaciju istraživanja u vezi sa većom dostupnošću kako informacija tako i usluga.

U Srbiji, mreža instituta/zavoda za javno zdravlje sa partnerima obeležiće 26. septembar – Svetski dan kontracepcije organizovanjem različitih aktivnosti kao što su javne manifestacije, predavanja i tribine za buduće roditelje i adolescente, priprema i/ili distribucija informativnog materijala za stanovništvo. Sve aktivnosti podrazumevaju i intenzivnu saradnju sa svim sektorima društva i medijima. Značajno je učešće škola, radno aktivnog stanovništva i poslodavaca, medija, zdravstvenih radnika, udruženja građana i drugih u aktivnostima koje imaju za cilj povećanje upotrebe modernih metoda kontracepcije.